Srbija među šljivama

Svojevremeno je Aleksandar Timofejev sasvim zgodno stih iz refrena čuvene poeme Oskara Daviča „Srbija” uzeo za naslov svoje dokumentarne serije na Studiju B. Putujući po tzv. unutrašnjosti, tada novinar (a sada i prvi čovek) ovevelegradskeTV stanice iznosio je pred gledaoce sliku te „Srbije među šljivama”. Pažnja koju je prestižna televizija grada Beograda poklanjala drugim gradovima bila je sasvim logična – budući da je iz njih (ili iz njihove okoline) pridošla većina stanovnika prestonice. Ni manjinskim rođenim Beograđanima nije moglo smetati ovo „zavičajno” usmerenje u programu Studija B. Naprotiv, korisno je bilo toputovanje po „provinciji” jer je, do devedesetih, parola „Upoznaj domovinu da bi je više voleo” primenjivana češće na prostore oko Vardara i Triglava, nego na onaj od Horgoša do Dragaša.

Upravo se iz Dragaša javila ekipa nezavisne kosmetske produkcije „Link”, gde je Željko Joksimović uobličio zapis (a sada ga prikazala RTV Vojvodine) o folklornim običajima Goranaca okupljenih na proslavi Đurđevdana i „Džambale”, tradicionalnih praznika ove etničke zajednice. Dovoljno je bilo videti i čuti mešavinu jezika, muzike, nošnji, fizionomija u ovoj zabiti na jugu zemlje, koju mnogi znaju samo kao postojbinu slavnih poslastičara Pelivana, pa se zamisliti nadsudbonosnom izmešanosti krvi na ovom tlu koje još smatramo delom svoje države.

Koliko danas televizije s „nacionalnom frekvencijom” u svoj program uključuju život cele Srbije, a da on nije sužen na političke ili kriminalističke vesti, na predizborno-postizborne skandale ili ubistva s predumišljajem, saobraćajke, poplave i požare? Koliko muka ili radosti svakodnevice, predela i lica, kulturnog nasleđa i prirodnih lepota onog što je izvan beogradskog atara staje u programski okvir TV kuća koje su se borile za svenacionalni domet svog signala?

„Provera” je izvršena jednog običnog, letnjeg ponedeljka. Čak i da „velikoj petorci” (RTS, Pink, B 92, Avala, Foks) nije u izričitom opisu posla cela Srbija, upadljiva je razlika s kojom se prema njoj odnose. RTS je, po prirodi stvari, bez premca u broju naslova, a prednjači i kad se za poređenje uzmu Jutarnji programi, s uključenjima dopisnika, pa i rijaliti šou programi, sučesnicima (a time i pričama) iz unutrašnjosti.

Primetno je da ispravno usmerenje i dobru procenu gledalačkih očekivanja ima i TV Avala. Njen ciklus „Slike iz života” s izrazito reportersko-dokumentarnim pristupom, kao i serija „Put pod noge”, kojoj je idejni tvorac Siniša Aleksić odredio putopisno-dokumentarni obrazac, šire prostor interesovanja i povećavaju raznovrsnost ponude ove TV kuće. U daljem procesu popunjavanja, preuređivanja i učvršćivanja programskog profila, takav vid okrenutosti Srbiji može samo koristiti.

Ulice San Franciska po kojima policajci vratolomno ganjaju prekršioce zakona, ili pejzaže Stenovitih planina po kojima jašu usamljeni kauboji upoznali smo do tančina. 'Ajmo sad malo, s televizijom, do uličica, recimo, Vranja ili do Stare planine.