Kul izazov Guglu

Internet je danas sinonim za informacije, preciznije za previše informacija. Da iz tog rudnika bez kraja izvučemo baš ona zlatna zrnca koja nam trebaju, a da nam pri tom pred očima ne bude baš previše jalovine, pomažu nam „pretraživači”.

Pojavili su se baš kad je Internet počeo da postaje deo naše svakodnevice, ali su tek dva studenta sa Stanforda Sergej Brin i Lari Pejdž ukapirali da od pretraživanja može da se napravi dobar biznis. Oni su 1998. registrovali kompaniju Gugl, koja je danas glavni igrač „nove ekonomije”, jedan od najfascinantnijih biznisa i tehnoloških uspeha 21. veka i (po berzanskoj kotizaciji) najveća američka korporacija.

Gugl su mnogi dosad bezuspešno pokušavali da svrgnu s trona, a veliki publicitet upravo dobija i najnoviji pokušaj, lansiranje pretraživača Quil („kul”). Glavni generator publiciteta je činjenica da su njegovi osnivači tri vodeća inženjera koji su napustili Gugl i njihova tvrdnja da su ovoga puta primenili drugačiju formulu (algoritam) pretrage, koji je navodno obuhvatio praktično ceo Internet: preko 120 milijardi stranica (tri puta više od Gugla)!

Kako izgleda novi pretraživač može se videti na adresi www.quil.com (naziv quil potiče iz irske mitologije i označava nekog ko je stekao sve znanje ovog sveta). Ono što je primetno to je elegantni dizajn i prikazivanje rezultata u tri stupca (kao u magazinima).

Osnivači tvrde da je glavna prednost Kula u tome što analizira ne samo veze određenih stranica sa drugima i njihovu popularnost, kao Gugl, već i sadržaj i kontekst, što bi, teoretski, trebalo da omogući pronalaženje relevantnijih sadržaja na zadate ključne reči.
Eksperti iz vodećih internet publikacija u svojim prvim ocenama nisu, međutim, impresionirani. Pre svega ukazuju da Kul, za razliku od Gugla i drugih, nema podkategorije za pretraživanje vesti, slika, mapa i sličnog. Kul (još) nema ni oglase (koji su isključivi izvor prihoda u ovom biznisu), ali kao svoj adut ističe to što ne vodi baš nikakvu evidenciju o korisnicima i njihovim interesovanjima, što je inače glavna zamerka Guglu, koji ove podatke čuva 18 meseci.

Naša brza provera dala je takođe prednost Guglu: na zadatu reč „Srbija”, od Gugla smo dobili 16,2 miliona stranica, a od Kula samo 1,48 miliona. Prva informacija koju nam je ponudio Gugl bila je odrednica o Srbiji na Vikipediji, dok je Kul kao prvu stranicu izlistao Transparentnost Srbija.

Sudeći, dakle, po premijeri, mali su izgledi da najnoviji David pobedi iskusnog Golijata. To, uostalom, nisu uspeli ni mnogo veći igrači, pa ni istinski gorostasi poput Majkrosofta i Jahua. Gugl trenutno zauzima oko 78,3 odsto globalnog tržišta, dok je na dalekom drugom mestu Jahu sa 21,7 odsto, dok treći, Majkrosoft, ima samo 5,2 procenta udela u ovom lukrativnom biznisu.
I Majkrosoft i Jahu su utrošili milijarde ne bi li se približili Guglu, ali uzalud: već stečene pozicije lider u ovom biznisu uspešno koristi da bi svoj status učvrstio i dodatno ojačao.

Ali, ko zna: ni Guglu na početku nisu predviđali vrtoglavi uspon, mada je on krenuo u drugačijim okolnostima, kada je to tržište bilo tek u povoju. Početna investicija za lansiranje projekta stanfordskih studenata bila je 1,1 milion dolara (oni su danas lično multimilijarderi), dok je Kul dosad potrošio samo pet miliona, od ukupno 33 koliko je ukupno prikupio preduzetničkog kapitala. Vredi u ovom kontekstu pomenuti da je profit Gugla u drugom ovogodišnjem kvartalu iznosio – 1,25 milijardi dolara.

Na kraju, pokretači Kula neće loše proći ni ako pre ili kasnije, uz dobru cenu, završe i u okrilju Majkrosofta, koji je sada u očajničkoj potrazi za oružjem kojim bi se u Internet areni suprotstavio Guglu.