Srbiji povećane kvote za izvoz čelika

Evropska komisija je juče odobrila Srbiji veće kvote za izvoz čelika u EU, pošto je zabranila uvoz čelika iz Rusije i Belorusije za tržište Evropske unije.

Bojan Stanić, direktor Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), veruje da će srpske kompanije iz industrije čelika iskoristiti uredbu Evropske komisije kojom su preraspodeljene kvote za uvoz čelika u Evropsku uniju, do sada namenjene Rusiji i Belorusiji.

– Verujemo da će naše kompanije, koje su ujedno i veliki izvoznici, iskoristiti ovu promenu regulative EU. Neophodno je podsetiti da je čelična industrija Srbije već nekoliko godina ograničena kvotama EU na uvoz čelika, iako postoji Sporazum o slobodnoj trgovini s EU – rekao je Stanić.

Osim toga, pre nekoliko dana, zbog poskupljenja struje u Nemačkoj, čeličana „Leh-Štalverke” u bavarskom gradiću Majtingen obustavila je proizvodnju uz saopštenje da ekonomski nije izvodljivo da sada radi, jer su u poslednjih šest meseci njeni troškovi za gas i struju premašili sto miliona evra. To bi svakako moglo da ide naruku smederevskoj čeličani da poveća izvoz u EU.

Na pitanje da li kod nas postoji rizik od obustavljanja proizvodnje zbog rasta cene energenata, konsultant za investicije Milan Kovačević odgovara potvrdno. To bi, kako kaže, moglo da se odrazi na smederevsku železaru, borski rudnik i cementare.

– Ako neki proizvođač koristi dosta energije, koja poskupljuje, on dolazi do tačke kada počinje da gubi. Verujem da će biti onih koji će obustavljati proizvodnju zato što ne mogu da podnesu poskupljenje energenata, a ne mogu ni da te troškove prevale na kupce – navodi Kovačević.

Mada, s druge strane, uverava da Srbija može da izvuče korist od zatvaranja čeličana u Evropi. Ako snabdevanje energentima u Srbiji ostane stabilno, naša čeličana će moći da poveća izvoz.

Kao što je poznato, EU je 2019. uvela kvote na uvoz iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, da bi zaštitila svoje čeličane i kao odgovor na carine koje joj je SAD uvela na čelik. Carine između SAD i EU su ukinute prošle godine, posle Samita G-7 u Rimu, ali se kvote za nas do juče nisu menjale.

– Biće veoma važno kako vodimo politiku. Moramo da budemo umiljato jagnje koje može dve ovce da sisa. Morali bismo da podržavamo sve i budemo naklonjeni svemu što radi Zapad, a s druge strane da pokušavamo da nađemo tehničke i logističke metode da našu štetu smanjimo. Imaćemo direktnu štetu u trgovini s Rusijom i Ukrajinom. Isto tako i ako Nemačka privreda počne da usporava, jer naše komponente i 60 odsto proizvoda idu tamo. Moramo na svakoj strani biti pažljivi. Rusija čini četiri odsto ukupne naše spoljne trgovine i moramo nastojati da to očuvamo. Biće velikih teškoća u pogledu logistike i plaćanja. Moraćemo da pronađemo neke kanale direktnog plaćanja s Rusijom, što i nije tako teško – naglašava Kovačević.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da u ovom trenutku proizvodni pogoni u Srbiji nisu ugroženi zbog rasta cena energenata u svetu. Ističe da mi s Rusima imamo dobar ugovor za gas i da ne veruje da će u novom ugovoru biti iskakanja.

– Budući da nismo uveli sankcije Rusiji, vrlo je verovatno da će sadašnji ugovor biti produžen, jer nije isključeno da će Srbija biti pokazni primer kako prolaze oni koji nisu uveli mere Rusiji. I ako cena bude rasla, ne verujem da će biti radikalno viša. Sigurno će biti mnogo povoljnija nego evropskim zemljama. Mislim da će ruski partner voditi računa o tome, naravno uz obećanje naše države da neće uvoditi sankcije – smatra Savić.

Naglašava da ga plaši mogućnost prekida dotoka gasa u Srbiju jer je okružena zemljama NATO-a i EU. Bugarska je najavila da će, ako Rusi počnu da plaćaju tranzit gasa u rubljama, zaustaviti prolazak ruskog gasa kroz „Balkanski tok”.

Prema njegovim rečima, najskuplji gas i električna energija su oni kojih nema. Sve drugo je podnošljivo. I ako energenti budu skuplji, privreda će trošiti samo onoliko koliko mora i to neće trajati beskonačno.