Trećina grada pod zelenim površinama

Beograd je u poslednjoj deceniji značajno proširivao i povećavao zelene površine, tako da je sada jedna trećina grada pod zelenim „tepihom”. Za povećanje i obnavljanje šuma u prestonici poslednjih deset godina koristilo se dva i po miliona šumskih sadnica, posađeno je oko 60.000 drvorednih sadnica, a oko 760 ulica u gradu sada ima drvorede. To je, kako ističe Ivana Vilotijević, sekretarka za zaštitu životne sredine, naše bogatstvo.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine nastaviće sa tom praksom, ali je važno očuvati i ono što imamo, poboljšavati kvalitet i, koliko je moguće u parkovskim zonama, povećavati zelene površine.

– Na teritoriji grada ima oko 16 procenata šumovitih delova. Imamo i 15 procenata javnih zelenih površina – naglasila je Vilotijevićeva, a prenosi Beoinfo.

Stablo nije jedino koje utiče na životnu sredinu, odnosno na poboljšanje kvaliteta vazduha.

– Stablo ima svoju biološku vrednost kada je aktivno, ima i svoje godine kada doprinosi prirodi. Tako recimo, listopadno stablo miruje od kraja oktobra do početka aprila i tada ne možemo da očekujemo da će ono da utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha. Mi potenciramo podizanje novih šuma i obnavljanje stabala. Stablo koje pozitivno utiče na životnu sredinu je ono koje ima najveću lisnu masu. Ne smemo da zaboravimo da šume i parkovi imaju i sportsko-rekreativne efekte, turističke, tu je i biodiverzitet – kazala je ona.

Sekretarka je rekla da postoji jasna procedura kada stablo sme da bude posečeno.

– Za sve što se nalazi na javnim površinama grada postoji procedura. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove je nosilac tog posla i nadležna komisija koja može da dozvoli ili ne dozvoli taj proces. Dva člana Sekretarijata za zaštitu životne sredine su deo komisije. Skupštine stanara treba da se obrate Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove i podnesu zahtev. Komisija izlazi na teren i daje mišljenje. Investitori takođe ne mogu da seku stabla kako oni misle, već podnose zahtev nadležnom sekretarijatu, postoji planski dokument koji moraju da dostave, kao i dozvolu za izgradnju, i na osnovu toga komisija izlazi na teren. Odobrenje za seču ne daje se sve dok investitor ne uplati određenu naknadu za vrednost stabala koja se uklanjaju – naglasila je Vilotijevićeva.