Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Trećina grada pod zelenim površinama

Unazad deset godina koristilo se dva i po miliona šumskih sadnica, posađeno je oko 60.000 drvorednih sadnica, a oko 760 ulica u gradu sada ima drvorede
(Фото: Н. Марјановић)

Beograd je u poslednjoj deceniji značajno proširivao i povećavao zelene površine, tako da je sada jedna trećina grada pod zelenim „tepihom”. Za povećanje i obnavljanje šuma u prestonici poslednjih deset godina koristilo se dva i po miliona šumskih sadnica, posađeno je oko 60.000 drvorednih sadnica, a oko 760 ulica u gradu sada ima drvorede. To je, kako ističe Ivana Vilotijević, sekretarka za zaštitu životne sredine, naše bogatstvo.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine nastaviće sa tom praksom, ali je važno očuvati i ono što imamo, poboljšavati kvalitet i, koliko je moguće u parkovskim zonama, povećavati zelene površine.

– Na teritoriji grada ima oko 16 procenata šumovitih delova. Imamo i 15 procenata javnih zelenih površina – naglasila je Vilotijevićeva, a prenosi Beoinfo.

Stablo nije jedino koje utiče na životnu sredinu, odnosno na poboljšanje kvaliteta vazduha.

– Stablo ima svoju biološku vrednost kada je aktivno, ima i svoje godine kada doprinosi prirodi. Tako recimo, listopadno stablo miruje od kraja oktobra do početka aprila i tada ne možemo da očekujemo da će ono da utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha. Mi potenciramo podizanje novih šuma i obnavljanje stabala. Stablo koje pozitivno utiče na životnu sredinu je ono koje ima najveću lisnu masu. Ne smemo da zaboravimo da šume i parkovi imaju i sportsko-rekreativne efekte, turističke, tu je i biodiverzitet – kazala je ona.

Sekretarka je rekla da postoji jasna procedura kada stablo sme da bude posečeno.

– Za sve što se nalazi na javnim površinama grada postoji procedura. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove je nosilac tog posla i nadležna komisija koja može da dozvoli ili ne dozvoli taj proces. Dva člana Sekretarijata za zaštitu životne sredine su deo komisije. Skupštine stanara treba da se obrate Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove i podnesu zahtev. Komisija izlazi na teren i daje mišljenje. Investitori takođe ne mogu da seku stabla kako oni misle, već podnose zahtev nadležnom sekretarijatu, postoji planski dokument koji moraju da dostave, kao i dozvolu za izgradnju, i na osnovu toga komisija izlazi na teren. Odobrenje za seču ne daje se sve dok investitor ne uplati određenu naknadu za vrednost stabala koja se uklanjaju – naglasila je Vilotijevićeva.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir Ćosić
Izbor zelenila po vasem ukusu nestali su vrapci sa ulica Bgd. U gradu se mogu videti i čuti samo ponegde u visokim grmovima. Njihovo carstvo su bodljikavi grmovi gde vrapci provode "drustveni život" a takvih grmova je, na žalost, sve manje. Dakle smatram da je jedan od razloga zašto nema vise vrabaca na beogradskim ulicama gradsko zelenilo.
Lillah
Slažem se sa "Zemuncem". Gačci su pravi agresori, višestruko veći i snažniji od vrabaca. Počeli su da napadaju i ljude, lično znam nekoliko poznanika koji su završili sa krvavom glavom i vakcinom protiv tetanusa.
Земунац
Врабаца није било зато што су их гачци (то су оне птице сличне вранама) уништавали. Наиме гачци су им нападали јаја и младе тако да су у малом броју изводили потомство. У последње време им се број повећао, јер су врапци изузетно издржљиве птице. Због тога што успевају да превазиђу све недаће и опет остану весели врабац је узет као маскота Београда.
kako da ne
"Стабло које позитивно утиче на животну средину је оно које има највећу лисну масу" Zato su juce dosli da osakate drvece u ulici Mis Irbijeve, ostavljaju samo golo stablo bez grana, lisnu masu koju je imalo do poslednjeg opadanja jesenas nece dostici ni za 5 godina. Sistematsko sredjivanje gradskog zelenila, zato sto " ja tako hocu" kako rece nadlezna osoba na pitanje zasto seku sve zdrave grane.
darkovozd
Na hiljade kuća koja su imala i dvorišta (sa drvećem i travom) su srušena i na celom placu napravljene zgrade. A sa druge strane ne znam ni jednu površinu koja je bila od betona ili asvalta ili deponija i sl. da je postala zelena. Tako da mi nije jasna tvrdnja da je Beograd značajno povećao i proširio zelena površine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.