Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трећина града под зеленим површинама

Уназад десет година користило се два и по милиона шумских садница, посађено је око 60.000 дрворедних садница, а око 760 улица у граду сада има дрвореде
(Фото: Н. Марјановић)

Београд је у последњој деценији значајно проширивао и повећавао зелене површине, тако да је сада једна трећина града под зеленим „тепихом”. За повећање и обнављање шума у престоници последњих десет година користило се два и по милиона шумских садница, посађено је око 60.000 дрворедних садница, а око 760 улица у граду сада има дрвореде. То је, како истиче Ивана Вилотијевић, секретарка за заштиту животне средине, наше богатство.

Секретаријат за заштиту животне средине наставиће са том праксом, али је важно очувати и оно што имамо, побољшавати квалитет и, колико је могуће у парковским зонама, повећавати зелене површине.

– На територији града има око 16 процената шумовитих делова. Имамо и 15 процената јавних зелених површина – нагласила је Вилотијевићeва, а преноси Беоинфо.

Стабло није једино које утиче на животну средину, односно на побољшање квалитета ваздуха.

– Стабло има своју биолошку вредност када је активно, има и своје године када доприноси природи. Тако рецимо, листопадно стабло мирује од краја октобра до почетка априла и тада не можемо да очекујемо да ће оно да утиче на побољшање квалитета ваздуха. Ми потенцирамо подизање нових шума и обнављање стабала. Стабло које позитивно утиче на животну средину је оно које има највећу лисну масу. Не смемо да заборавимо да шуме и паркови имају и спортско-рекреативне ефекте, туристичке, ту је и биодиверзитет – казала је она.

Секретарка је рекла да постоји јасна процедура када стабло сме да буде посечено.

– За све што се налази на јавним површинама града постоји процедура. Секретаријат за комуналне и стамбене послове је носилац тог посла и надлежна комисија која може да дозволи или не дозволи тај процес. Два члана Секретаријата за заштиту животне средине су део комисије. Скупштине станара треба да се обрате Секретаријату за комуналне и стамбене послове и поднесу захтев. Комисија излази на терен и даје мишљење. Инвеститори такође не могу да секу стабла како они мисле, већ подносе захтев надлежном секретаријату, постоји плански документ који морају да доставе, као и дозволу за изградњу, и на основу тога комисија излази на терен. Одобрење за сечу не даје се све док инвеститор не уплати одређену накнаду за вредност стабала која се уклањају – нагласила је Вилотијевићева.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir Ćosić
Izbor zelenila po vasem ukusu nestali su vrapci sa ulica Bgd. U gradu se mogu videti i čuti samo ponegde u visokim grmovima. Njihovo carstvo su bodljikavi grmovi gde vrapci provode "drustveni život" a takvih grmova je, na žalost, sve manje. Dakle smatram da je jedan od razloga zašto nema vise vrabaca na beogradskim ulicama gradsko zelenilo.
Lillah
Slažem se sa "Zemuncem". Gačci su pravi agresori, višestruko veći i snažniji od vrabaca. Počeli su da napadaju i ljude, lično znam nekoliko poznanika koji su završili sa krvavom glavom i vakcinom protiv tetanusa.
Земунац
Врабаца није било зато што су их гачци (то су оне птице сличне вранама) уништавали. Наиме гачци су им нападали јаја и младе тако да су у малом броју изводили потомство. У последње време им се број повећао, јер су врапци изузетно издржљиве птице. Због тога што успевају да превазиђу све недаће и опет остану весели врабац је узет као маскота Београда.
kako da ne
"Стабло које позитивно утиче на животну средину је оно које има највећу лисну масу" Zato su juce dosli da osakate drvece u ulici Mis Irbijeve, ostavljaju samo golo stablo bez grana, lisnu masu koju je imalo do poslednjeg opadanja jesenas nece dostici ni za 5 godina. Sistematsko sredjivanje gradskog zelenila, zato sto " ja tako hocu" kako rece nadlezna osoba na pitanje zasto seku sve zdrave grane.
darkovozd
Na hiljade kuća koja su imala i dvorišta (sa drvećem i travom) su srušena i na celom placu napravljene zgrade. A sa druge strane ne znam ni jednu površinu koja je bila od betona ili asvalta ili deponija i sl. da je postala zelena. Tako da mi nije jasna tvrdnja da je Beograd značajno povećao i proširio zelena površine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.