Šteti ljudima, životinjama i travi

Ima ih svuda – na Dorćolu, Starom gradu, Vračaru, Zvezdari... „Nagazne mine” od psećeg izmeta čekaju nas gotovo u svakoj ulici, parku, kraj semafora, ispred samog ulaza u zgrade, a tek na zelenim površinama i u parkovima... Uprkos obavezi da čiste za svojim ljubimcima, mnogim vlasnicima ovaj posao je „ispod časti” pa su tako, kako sugrađani svedoče „Svetogorska i Hilandarska užas”, da je „redovno prljav i Bulevar, od Vuka ka Ustaničkoj”, „Tašmajdanski park katastrofa”, kao i da niko ne kupi za psima ni na šetalištu od „Juge” do Ušća,  „jer misle, trava je, neće nikom da škodi”.

Ali, ako mislite da je ovakvo prljanje grada naivno i bezazleno zaobilaženje propisa, prevarili ste se.

–Ulice, trotoari i parkovi isprljani psećim izmetom koji njihovi vlasnici ne sklanjaju užasan su prizor koji je često prisutan širom naše zemlje. U svakom mestu u Srbiji stanovnici mogu da se požale da vlasnici pasa ne kupe za svojim psima, što je neprijatna, štetna i kažnjiva navika – poručuju iz udruženja „Animal Rescue Serbia” koja je i ove godine nastavilo akciju „Pokupi da te se pas ne stidi”.
Ostavljanje izmeta od životinja, nije samo bahato, neodgovorno i štetno, već može počiniocu, tačnije njegovom gazdi, izbiti i pare iz džepa.

– U 2021. godini evidentirano je 37 prijava građana, a u 2022. godini šest prijava koje su se odnosile na prljanje javne površine od strane vlasničkih pasa. U toku prošle godine za taj prekršaj izdata su četiri prekršajna naloga, dok je u ovoj godini  izdato pet takvih naloga vlasnicima čiji su psi isprljali javnu površinu – poručili su iz Sekretarijata za poslove komunalne milicije.

Iz ovog gradskog ministarstva dodaju i da je Odlukom o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda propisana novčana kazna u fiksnom iznosu od 10.000 dinara za fizičko lice „ako isprljanu površinu ne očisti bez odlaganja”. Malo li je na ovu skupoću?

– Ovo je komunalni problem koji ugrožava zdravlje svih nas – uključujući i ljubimce. Naime, pseći izmet sadrži viruse i bakterije, odnosno bolesti koje druge životinje mogu da zarade samim njuškanjem. Da ne pominjemo to da potencijalno zaražen izmet ostaje u parkovima i na zelenim površinama gde borave i igraju se deca, čiji imunitet je posebno osetljiv na parazite –poručuju iz ARS-a.
Oni dodaju da je osim po ljude i životinje pseći izmet štetan i po okolinu, i da ne đubri, već truje travu, cveće i rastinje a može se razlagati od nekoliko nedelja do više od mesec dana, u zavisnosti od vremenskih uslova.

Britanski „Gardijan” objavio je prošlog meseca rezultate jednog istraživanja po kojem psi  na ovaj način u proseku ostavljaju 11 kilograma azota i pet kilograma fosfora po hektaru.

– To je sličan nivo zagađenja onom koji se prenosi vazduhom iz poljoprivrednih, industrijskih i saobraćajnih gasova, koji se kreće od pet kilograma do 25 kilograma azota. Emisije azota iz poljoprivrede, industrije i saobraćaja s pravom dobijaju veliku pažnju, ali su psi potpuno zanemareni – piše ovaj list.

A kada je na ulici previše „nagaznih mina” mnogo je onih koji odluče da zagađivačima „uzvrate” na nehumane i nezakonite načine. Tako „Animal Rescue Serbia” tvrdi da je baš neskupljanje psećeg izmeta svuda oko nas čest uzrok za bacanje otrova po javnim površinama zbog čega su i stradale mnoge nedužne životinje.

– Ostavljanjem izmeta svojih ljubimaca na trotoarima i u parkovima, bahati vlasnici samo produbljuju jaz između ljubitelja pasa i ostalih, čime direktno štete svojim ali i tuđim nedužnim ljubimcima – podsećaju iz ovog udruženja.
U okviru akcije „Pokupi da te se pas ne stidi”, „Animal Rescue Serbia” pozvao je građane da preuzmu njihove postere u formatima A3 i A4, odštampaju ih, zalepe na ulaze zgrada, lokalne parkiće ili zelene površine, na stabla i uličnu rasvetu. Na ovaj način oni planiraju da vlasnike ljubimaca podsete na osnovnu kulturu ali i da ih upozore da se njihovo ponašanje neće tolerisati.