Noć kada je goreo simbol Aranđelovca

Aranđelovački vatrogasci odmah su počeli da gase vatru. Ekipe su se pojavile na terenu odmah posle dojave, a vatrenu stihiju su gasili do dva sata posle ponoći. Učestvovalo je 23 vatrogasca sa 11 vozila, cisternom Dobrovoljnog vatrogasnog društva i tri vozila aranđelovačkog Javnog komunalnog preduzeća „Bukulja”. Podrška je stigla i od vatrogasaca iz Topole i Kragujevca. Predstavnici vatrogasnih spasilačkih jedinica hrabro su izašli na tavan i usmeravali šmrkove, a kasnije su uz pomoć vatrogasnog krana sanirali usijanu krovnu konstrukciju dok je plamen potpirivao slabiji hladni vetar. Ekipe su dežurale u objektu sve do jutra, kada su inspektori stigli na uviđaj. Nezvanično se procenjuje da je vatru izazvao čovek, da je izgorela površina oko 150 kvadratnih metara, a naneta šteta je sigurno milionska, s obzirom na to da se radi o objektu koji je zaštićeno kulturno dobro. Srećom, uništena je samo krovna konstrukcija i požar se nije proširio na donje spratove.

Posle dužeg vremena, čuvene stepenice, ispred čuvenog hotela, bile su ispunjene brojnim Aranđelovčanima, koji su se na ovom kultnom mestu okupili i nemo posmatrali plamene jezike koji su gutali krov. Mnoge  građane, kako su sami rekli, obuzeo je osećaj apsolutne nemoći, kao da im gori sopstvena kuća. A za sve Aranđelovčane, Staro zdanje i predstavlja drugu kuću za koju su emotivno vezani na najrazličitije načine. S jedne strane, svi su strahovali pošto su manji požari već izbijali sredinom januara i pre godinu dana, a sa druge, objekat nema čuvara i ulazi su otvoreni. U poslednje vreme na društvenim mrežama zabeležene su brojne fotografije iz same unutrašnjosti ovog reprezentativnog, a sada dobrano ruiniranog i opustošenog objekta.

Nekadašnji hotel je od oktobra 2019. godine u vlasništvu Opštine Aranđelovac i na njegovu rekonstrukciju se čeka godinama. Prema rečima Bojana Radovića, predsednika Opštine Aranđelovac, ono što predstoji jeste izrada glavnog projekta i posle toga kompletna rekonstrukcija. Ideja je da Zdanje bude rezidencijalni objekat i spomen-muzej otvorenog tipa, a njegova rekonstrukcija je ušla i u projekat Ministarstva kulture „Dvorci Srbije”.

Poslednja obnova bila je 2009. godine, kada je prema projektu mladog aranđelovačkog arhitekte Radeta Mrlješa saniran krov, koji je sada, eto, delom izgoreo. On je bio i autor poslednjeg projektnog zadatka, a  koji je uradio pre dve godine, obuhvatao je kozervatorsko-restauratorske radove, revitalizaciju i adaptaciju.

Zaštitni znak grada Aranđelovca nije u upotrebi od kraja 2006. godine. Za goste je bio zatvoren nešto ranije, a čuvena Sala kneževa koristila se kao svečana sala za mnogobrojne kulturno-umetničke događaje, venčanja i maturske večeri. Izgradnja „Starog zdanja” trajala je od 1868. do 1872. godine, ima status kulturno-istorijskog spomenika od 1989. godine i pod zaštitom je države. Jedan je od najlepših primera arhitekture srpskog romantizma, projektovao ga je minhenski đak, Kosta Šreplović i prvobitno je bio namenjen za Narodnu skupštinu Srbije. Tokom 19. veka, uz Kapetan Mišino zdanje u Beogradu, ova velelepna građevina bila je među najlepšim i najvećim zgradama u Srbiji.