Ноћ када је горео симбол Аранђеловца

Аранђеловачки ватрогасци одмах су почели да гасе ватру. Екипе су се појавиле на терену одмах после дојаве, а ватрену стихију су гасили до два сата после поноћи. Учествовало је 23 ватрогасца са 11 возила, цистерном Добровољног ватрогасног друштва и три возила аранђеловачког Јавног комуналног предузећа „Букуља”. Подршка је стигла и од ватрогасаца из Тополе и Крагујевца. Представници ватрогасних спасилачких јединица храбро су изашли на таван и усмеравали шмркове, а касније су уз помоћ ватрогасног крана санирали усијану кровну конструкцију док је пламен потпиривао слабији хладни ветар. Екипе су дежурале у објекту све до јутра, када су инспектори стигли на увиђај. Незванично се процењује да је ватру изазвао човек, да је изгорела површина око 150 квадратних метара, а нанета штета је сигурно милионска, с обзиром на то да се ради о објекту који је заштићено културно добро. Срећом, уништена је само кровна конструкција и пожар се није проширио на доње спратове.

После дужег времена, чувене степенице, испред чувеног хотела, биле су испуњене бројним Аранђеловчанима, који су се на овом култном месту окупили и немо посматрали пламене језике који су гутали кров. Многе  грађане, како су сами рекли, обузео је осећај апсолутне немоћи, као да им гори сопствена кућа. А за све Аранђеловчане, Старо здање и представља другу кућу за коју су емотивно везани на најразличитије начине. С једне стране, сви су страховали пошто су мањи пожари већ избијали средином јануара и пре годину дана, а са друге, објекат нема чувара и улази су отворени. У последње време на друштвеним мрежама забележене су бројне фотографије из саме унутрашњости овог репрезентативног, а сада добрано руинираног и опустошеног објекта.

Некадашњи хотел је од октобра 2019. године у власништву Општине Аранђеловац и на његову реконструкцију се чека годинама. Према речима Бојана Радовића, председника Општине Аранђеловац, оно што предстоји јесте израда главног пројекта и после тога комплетна реконструкција. Идеја је да Здање буде резиденцијални објекат и спомен-музеј отвореног типа, а његова реконструкција је ушла и у пројекат Министарства културе „Дворци Србије”.

Последња обнова била је 2009. године, када је према пројекту младог аранђеловачког архитекте Радета Мрљеша саниран кров, који је сада, ето, делом изгорео. Он је био и аутор последњег пројектног задатка, а  који је урадио пре две године, обухватао је козерваторско-рестаураторске радове, ревитализацију и адаптацију.

Заштитни знак града Аранђеловца није у употреби од краја 2006. године. За госте је био затворен нешто раније, а чувена Сала кнежева користила се као свечана сала за многобројне културно-уметничке догађаје, венчања и матурске вечери. Изградња „Старог здања” трајала је од 1868. до 1872. године, има статус културно-историјског споменика од 1989. године и под заштитом је државе. Један је од најлепших примера архитектуре српског романтизма, пројектовао га је минхенски ђак, Коста Шрепловић и првобитно је био намењен за Народну скупштину Србије. Током 19. века, уз Капетан Мишино здање у Београду, ова велелепна грађевина била је међу најлепшим и највећим зградама у Србији.