Poljsko proleće u Ukrajini

Ulaskom u drugi mesec rata u Ukrajini Rusija je najavila početak druge faze ratovanja, koja znači fokusiranje na Donbas – preuzimanje kontrole nad ostatkom Luganska (gde kontrolišu 93 odsto teritorije) i Donjecka (54 odsto). Iako to nije najavljeno ovako zvanično kao što je učinilo rusko ministarstvo odbrane, i saveznici Ukrajine ulaze u drugu fazu.

Nemačka je pre nekoliko dana odlučila da više ne saopštava javno šta od naoružanja i kojim putem šalje u Ukrajinu „kako konvoji ne bi bili izloženi ruskim napadima”. Ipak, razlog koji zvanični Berlin nije naveo mogao bi da bude i taj da se na osnovu onoga što šalju dovodi u pitanje njihova dobra namera prema Ukrajincima. Naime, poslednja isporuka je sadržala i oko 1.500 projektila PVO „strela”. U pitanju je zastarelo naoružanje čija se efikasnost može dovesti u pitanje, a takođe nije mnogo verovatno da je Nemačka pomenute sisteme u proteklim decenijama skladištila i održavala na zahtevani način, s obzirom na to da više nisu deo njenog naoružanja. S druge strane, uništavanje zastarelog naoružanja iziskuje prilična finansijska sredstva.

NATO NEĆE U UKRAJINU: NATO je odlučio da rasporedi dodatnih 40.000 vojnika u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. Upadljiv je izostanak Poljske, koja s baltičkim državama uporno traži dodatno slanje kapaciteta severne vojne alijanse. Dok s jedne strane Bajden ponavlja da „po svaku cenu” želi da izbegne rat s Rusijom, Varšava se sve brže kreće ka ulasku u rat u Ukrajini. S druge strane, upitan da li Ukrajina treba da dâ neke teritorijalne ustupke zarad mira, američki predsednik je rekao da to sam Kijev treba da odluči.

Dakle, Poljskoj ne samo da nisu dovoljni kapaciteti za odbranu od eventualne invazije Rusije nego i zauzimaju sve aktivniju poziciju u ratu u susedstvu. Prvo su imali predlog o slanju svojih aviona u Ukrajinu (preko NATO baze „Ramštajn”), čime bi „uvukli” NATO u rat u Ukrajini. Potom su osmislili plan o slanju 10.000 vojnika NATO-a i drugih država koji bi se bavili obezbeđivanjem humanitarnih koridora, uključujući stvaranje zone zabranjenog leta iznad njih i najvećih ukrajinskih gradova. Poljaci su uporno insistirali na ovom planu, za koji su Rusi unapred rekli da bi značio rat s NATO-om. Predlog nije „prošao” na samitu u Briselu iako je na snazi odluka da Poljska može da radi šta hoće van alijanse.

POLjSKA HOĆE U UKRAJINU: Andžej Duda je već rekao da je Osnivački akt Rusija–NATO prestao da postoji i da taj dokument više nikoga ne obavezuje. Želja zvanične Varšave da uđe u Ukrajinu je očigledna, kao što je evidentno da se oslanja na izjavu američkog ambasadora u UN da „druge zemlje (izuzev SAD) mogu same da odluče da li žele da pošalju svoju vojsku u Ukrajinu”.

Pre nekoliko dana se pitanjem rasparčavanja Ukrajine bavio bivši poslanik Rade Ilja Kiva, koji je na telegram kanalu preneo mapu podeljene Ukrajine koju je objavila poljska televizija. Na toj mapi deo Ukrajine koji uključuje Harkov, Donjeck i Odesu – „dat” je Rusiji; region Lavova je u granicama Poljske, a nekoliko jugozapadnih regiona je „podeljeno” između Mađarske i Rumunije. Budimpešta i Bukurešt, kao i Rusija, od 2014. godine imaju problem s majorizacijom svog stanovništva i zabranom maternjeg jezika u Ukrajini. Orban je, delom i zbog toga, u aktivnom otporu u institucijama NATO-a i EU protiv zvaničnog Kijeva. Njegova vlada je pre dva dana ponovila da ostaje pri odluci da neće dozvoliti isporučivanje oružja Ukrajini preko svoje teritorije i da neće zaustaviti uvoz ruske nafte i gasa.

Jedan ruski medij je juče objavio snimak ekrana sa sajta koji uživo prati letove aviona, putanju ukrajinskog „antonova”, koji je iz Turske navodno nosio 35 „bajraktara” u Ukrajinu, a leteo je preko Albanije, krajnjeg zapada BiH, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Slovačke i Poljske, zaobilazeći Srbiju i Mađarsku.

RUSIJA NEĆE CELU UKRAJINU: Međutim, ulazak Poljske u Ukrajinu ne bi morao nužno da znači i poljski sukob s Rusijom. Zvanična Moskva kaže da joj cilj nije okupacija Ukrajine, niti su do sada uočljivi pokreti vojske i tehnike prema Galiciji. Ipak, Poljska navodno ima aspiracije i prema Kalinjingradskoj oblasti.

Iako ruski zvaničnici ne govore javno ni o čemu drugom izuzev o svojim planovima, indikativno je da su poljsko-ruski odnosi obnovljeni posle gotovo 10 godina baš uoči početka ruskog ulaska u Ukrajinu. Naime, poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau je 17. februara posetio Moskvu i susreo se sa Sergejem Lavrovom. Iako to nije iznenadna poseta (pripremana je od njihovog septembarskog susreta na marginama sednice Generalne skupštine UN), vođen je „neočekivano” otvoren razgovor i postignuta je saglasnost o definisanju diplomatskih rešenja za ukrajinsku krizu.