Пољско пролеће у Украјини

Уласком у други месец рата у Украјини Русија је најавила почетак друге фазе ратовања, која значи фокусирање на Донбас – преузимање контроле над остатком Луганска (где контролишу 93 одсто територије) и Доњецка (54 одсто). Иако то није најављено овако званично као што је учинило руско министарство одбране, и савезници Украјине улазе у другу фазу.

Немачка је пре неколико дана одлучила да више не саопштава јавно шта од наоружања и којим путем шаље у Украјину „како конвоји не би били изложени руским нападима”. Ипак, разлог који званични Берлин није навео могао би да буде и тај да се на основу онога што шаљу доводи у питање њихова добра намера према Украјинцима. Наиме, последња испорука је садржала и око 1.500 пројектила ПВО „стрела”. У питању је застарело наоружање чија се ефикасност може довести у питање, а такође није много вероватно да је Немачка поменуте системе у протеклим деценијама складиштила и одржавала на захтевани начин, с обзиром на то да више нису део њеног наоружања. С друге стране, уништавање застарелог наоружања изискује прилична финансијска средства.

НАТО НЕЋЕ У УКРАЈИНУ: НАТО је одлучио да распореди додатних 40.000 војника у Румунији, Бугарској, Мађарској и Словачкој. Упадљив је изостанак Пољске, која с балтичким државама упорно тражи додатно слање капацитета северне војне алијансе. Док с једне стране Бајден понавља да „по сваку цену” жели да избегне рат с Русијом, Варшава се све брже креће ка уласку у рат у Украјини. С друге стране, упитан да ли Украјина треба да дâ неке територијалне уступке зарад мира, амерички председник је рекао да то сам Кијев треба да одлучи.

Дакле, Пољској не само да нису довољни капацитети за одбрану од евентуалне инвазије Русије него и заузимају све активнију позицију у рату у суседству. Прво су имали предлог о слању својих авиона у Украјину (преко НАТО базе „Рамштајн”), чиме би „увукли” НАТО у рат у Украјини. Потом су осмислили план о слању 10.000 војника НАТО-а и других држава који би се бавили обезбеђивањем хуманитарних коридора, укључујући стварање зоне забрањеног лета изнад њих и највећих украјинских градова. Пољаци су упорно инсистирали на овом плану, за који су Руси унапред рекли да би значио рат с НАТО-ом. Предлог није „прошао” на самиту у Бриселу иако је на снази одлука да Пољска може да ради шта хоће ван алијансе.

ПОЉСКА ХОЋЕ У УКРАЈИНУ: Анджеј Дуда је већ рекао да је Оснивачки акт Русија–НАТО престао да постоји и да тај документ више никога не обавезује. Жеља званичне Варшаве да уђе у Украјину је очигледна, као што је евидентно да се ослања на изјаву америчког амбасадора у УН да „друге земље (изузев САД) могу саме да одлуче да ли желе да пошаљу своју војску у Украјину”.

Пре неколико дана се питањем распарчавања Украјине бавио бивши посланик Раде Иља Кива, који је на телеграм каналу пренео мапу подељене Украјине коју је објавила пољска телевизија. На тој мапи део Украјине који укључује Харков, Доњецк и Одесу – „дат” је Русији; регион Лавова је у границама Пољске, а неколико југозападних региона је „подељено” између Мађарске и Румуније. Будимпешта и Букурешт, као и Русија, од 2014. године имају проблем с мајоризацијом свог становништва и забраном матерњег језика у Украјини. Орбан је, делом и због тога, у активном отпору у институцијама НАТО-а и ЕУ против званичног Кијева. Његова влада је пре два дана поновила да остаје при одлуци да неће дозволити испоручивање оружја Украјини преко своје територије и да неће зауставити увоз руске нафте и гаса.

Један руски медиј је јуче објавио снимак екрана са сајта који уживо прати летове авиона, путању украјинског „антонова”, који је из Турске наводно носио 35 „бајрактара” у Украјину, а летео је преко Албаније, крајњег запада БиХ, Хрватске, Словеније, Аустрије, Словачке и Пољске, заобилазећи Србију и Мађарску.

РУСИЈА НЕЋЕ ЦЕЛУ УКРАЈИНУ: Међутим, улазак Пољске у Украјину не би морао нужно да значи и пољски сукоб с Русијом. Званична Москва каже да јој циљ није окупација Украјине, нити су до сада уочљиви покрети војске и технике према Галицији. Ипак, Пољска наводно има аспирације и према Калињинградској области.

Иако руски званичници не говоре јавно ни о чему другом изузев о својим плановима, индикативно је да су пољско-руски односи обновљени после готово 10 година баш уочи почетка руског уласка у Украјину. Наиме, пољски министар спољних послова Збигњев Рау је 17. фебруара посетио Москву и сусрео се сa Сергејем Лавровом. Иако то није изненадна посета (припремана је од њиховог септембарског сусрета на маргинама седнице Генералне скупштине УН), вођен је „неочекивано” отворен разговор и постигнута је сагласност о дефинисању дипломатских решења за украјинску кризу.