Podigli smo standarde, nema nazad

U susret obeležavanju 161. godišnjice (28. marta) postojanja našeg najstarijeg teatra: Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, njegov novoimenovani upravnik Aleksandar Stankov govorio je za „Politiku” o njegovim osobenostima, planovima, budućnosti...

Aleksandar Stankov diplomirao je violu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesorke Dušice Polovine. Tokom proteklih godina nalazio se na čelu ansambla Opere SNP-a, da bi početkom 2022. godine bio imenovan za prvog čoveka ove umetničke kuće.

Repertoar SNP-a oduvek je bio kompleksan, budući da objedinjuje dramske, baletske i operske predstave. U čemu se ogleda njegova osobenost?

Upravo u tome. Snagu, a često i inspiraciju, crpimo iz činjenice da naše pozorište velike napore ulaže u to da neguje sve tri umetničke jedinice. One imaju obavezu očuvanja nacionalne baštine, ali na način usklađen sa senzibilitetom vremena u kojem živimo danas. To podrazumeva inscenaciju svetskih i domaćih klasika, velikana vezanih i za dramu, i za operu, i za balet. I upravo to je početak i kraj na kojem treba da kreiramo repertoar. Investiranjem u takvu praksu, mi ujedno investiramo u temelje sopstvene kulture kao društvo i negujemo nacionalnu svest naših sugrađana.

Kako vidite SNP u narednom periodu, u kom smeru ćete razvijati njegove aktivnosti, budući da ste novi na njegovom čelu, od 19. januara 2022. godine?

Isto kako sam ga video poslednjih više od 20 godina, koliko sam u njemu. Vidim mu sve sjajne stvari i potencijale, ljude koji ga svaki dan čine, pojedince koji u njega dolaze i vidim sve mane velikog mehanizma. Ovo poslednje je izuzetno važno ne u smislu da moramo da se fokusiramo na mane, već u smislu da verujem da ukoliko nešto želimo da unapredimo i pokrenemo, prvo moramo to da volimo s njegovim dobrim i lošim stranama. Ovde sam došao kao dete, odrastao sam u pozorištu. Zavoleo sam ga i kroz posao, kao član jednog od najboljih orkestara u regionu, video i prošao nove izazove na čelu najveće umetničke direkcije i sasvim novi svet unutar teatra vidim danas, kada sam na njegovom čelu. Sve što smo do sada preduzeli, od 19. januara, bili su konkretni i planirani koraci koji vode ka izdizanju jasnog prioriteta: predstave i ljudi koji je prave. Zadatak nam je da ponudimo drugačiji organizacioni model koji bi bio primeren stvarnim potrebama SNP-a, da rasteretimo administraciju, uložimo u mlade ljude, u tehniku, omogućimo prostor u kom se bezbedno i tečno pravi umetnost.

Kojim repertoarskim iskoracima težite u godini kada Novi Sad nosi titulu Evropske prestonice kulture?

Titulu Evropske prestonice kulture ne treba posmatrati jednokratno, samo kroz prizmu te godine u kojoj je reflektor Evrope na nama. Mi smo iskorake pravili i pre, i nastavićemo da ih činimo i dalje. Ipak, titula Evropske prestonice, u gradu koji i inače živi kulturu, za nas samo otvara dodatna vrata. Ove godine, zalaganjem tima koji sada vodi pozorište, dobili smo dva velika projekta iz Fonda Kreativne Evrope. U jednom učestvuje naša Opera, a u drugom Drama, i u oba slučaja reč je o sredstvima s kojima možemo da postignemo mnogo kada je reč o održivosti našeg repertoara, i možda još važnije, da se umrežimo sa umetnicima iz regiona i Evrope, da vidimo gde su naši umetnici, na čemu možemo da radimo, u čemu prednjačimo… Pored toga, programi koje realizuje Evropska prestonica kulture, da li samostalno ili u saradnji s drugim institucijama kao što je naša, rade na tome da dodatno edukuju publiku, podignu standarde produkcije, dovedu nove umetnike. To se poklapa s našom misijom i u ovom, kao i mnogim drugim slučajevima – zajedno smo uspešniji.

S kojim novim predstavama nameravate u narednom periodu da iznenadite publiku?

Mislim da oni upravnici, koji na sebe uzmu da kreiraju repertoar, prave veliku grešku. Ja nadu i poverenje polažem u ljude koji čine kreativan i umetnički tim ovog pozorišta. Oni su ti koji planski, za naredne četiri godine upravo kreiraju i repertoar i planove. Suštinska misije ove institucije, prosvetiteljska i kulturološka, ista je danas kao i pre više od 160 godina, kada je SNP nastao. Do kraja ove sezone očekuje nas više premijera.  Visoko smo podigli standard izvođenja i sada samo možemo da idemo ka novim izazovima. Nema nazad.

Koji reditelji, dramski pisci, glumci će na vašoj sceni ukrstiti svoje poetike do kraja 2022. godine?

Iskustvo nam pokazuje da pozorište mora otvoriti vrata i savremenim stvaraocima, mladim ljudima, ljudima koji su svojim delima već ostvarili značajne reputacije, ali i onima koji će ih tek ostvariti. Posle dužeg vremena čitav tim inostranih umetnika radi u SNP-u, što je delimično i posledica činjenice da stvaramo u Evropskoj prestonici kulture. Planiramo da se ove godine vidimo na festivalima i imamo izuzetno dobre predstave koje spremamo upravo za to. A izuzetno se radujemo i festivalima, poput „Naših dana”, koji polako postaju tradicionalni u našem pozorištu.