Ustavna neutralnost umesto demagogije

Naša politička kultura daleko je od nivoa koji se očekuje u konsolidovanom, a kamoli naprednom demokratskom društvu. To posebno dođe do izražaja tokom predizborne kampanje te u postizbornom periodu kada se formira nova ili stilizuje već postojeća vlast. Tada kod nas kao da se vodi verbalni građanski rat. Ovog puta je ponovo njegov segment, s obzirom na globalna dešavanja verovatno naglašenije nego ikada pre, pitanje odnosa naših političara prema NATO-u i, s druge strane, Rusiji.

U vezi sa tim vladajuće strukture i njima bliski mediji, uporno i vrlo borbeno optužuju predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša da je blizak NATO-u, odnosno da je opredeljen za uvođenje Srbije u taj vojni blok. Slični napadi dolaze i iz redova nekih drugih pretendenata na mesto predsednika ali iz redova opozicije. NATO priča je prepoznata kao vrlo upotrebljiva za delovanje protiv konkurenata i za sopstvenu promociju. Sa svoje strane general Ponoš odbacuje tvrdnje da je „NATO kandidat”, odnosno kaže da je nedvosmisleno protiv ulaska Srbije u taj pakt. Ujedno iznosi optužbe na račun sadašnjeg predsednika i kandidata za istu funkciju u narednom periodu. Tvrdi da ima saznanja da će Aleksandar Vučić „nakon izbora uvesti sankcije Rusiji”. Naravno, on to negira, potvrđujući svoje opredeljenje za nastavak balansiranja između velikih sila i vojno nesvrstavanje Srbije. I tako u krug!

Sve to je loše za Srbiju jer nepotrebno unosi dodatni razdor u naše društvo istraumatizovano ratovima sa kraja prošlog veka. Najbolje bi bilo da konačno stavimo tačku na takve, ma sa koje strane dolazile, maliciozne priče. Umesto da se objedinjavamo oko vitalnih nacionalnih interesa (što ne isključuje demokratski utemeljene podele oko svega drugog), mi se nepotrebno svađamo i u vezi sa njima. A objektivno gledano naš je interes da izbegnemo uplitanje u bilo kakve šire konfrontacije. Rusija nam je strateški partner i oslonac u vezi sa odbranom Kosova i Metohije te dejtonskog statusa Republike Srpske. Opet, objektivno se nalazimo u zoni zapadne vojnopolitičke dominacije i ekonomski zavisimo od EU ništa manje nego energetski od Rusije. U takvim okolnostima jedino razumno rešenje je da se, kako naš narod kaže, „držimo kao pijan plota” neutralnosti. Da bismo to u narednom periodu uspeli – bez obzira na razne već aktuelizovane a potencijalno i veće pritiske – važno je da nju podignemo na viši nivo.

Srpska neutralnost zasniva se na običnoj skupštinskoj rezoluciji iz 2007. godine. To nije bogzna šta. Ako uistinu želimo da se dugotrajno opredelimo za vojnu neutralnost, ona mora da bude podignuta na ustavni nivo. To je lako postići usvajanjem ustavnih amandmana potvrđenih na referendumu, kao što je nedavno učinjeno u vezi sa promenom načina izbora sudija i tužilaca. Kako smo to učinili po nalogu EU i u kontekstu naših već obesmišljenih evropskih integracija, tada je odziv birača bio mali. Kada bi se radilo o neutralnosti on bi izvesno bio mnogo veći, a samim tim takav bi bio i legitimitet donete odluke. A uz vojnu neutralnosti, svakako je svrsishodno u Ustav uneti i odredbu da Srbija, bez prethodno donete obavezujuće odluke od strane OUN, ne sme bilo kojoj zemlji da uvodi sankcije. Ako ne proizlaze iz stava Saveta bezbednosti krovne međunarodne organizacije, one su samo sredstvo mirnodopske agresije protiv neke države, a naša zemlja je, kako to stalno ističu srpski zvaničnici, opredeljena za mir i saradnju među narodima. Stoga, ni radi članstva u EU ne bi smela da postupa protivno takvim svojim bazičnim opredeljenjima.

Da tako i ostane sada su na potezu naši vodeći političari iz vlasti i opozicije. Umesto da se svađaju oko toga ko je potajno za ulazak u NATO ili namerava da posle izbora zabije Rusiji nož u leđa, trebalo bi da se izjasne u vezi sa brzo izvodljivim rešenjem kako da učvrstimo našu, za sada tek načelnu, neutralnost. Ako su iskreni u vezi sa onim što govore o sopstvenim namerama u odnosu na NATO i Rusiju, to ne bi trebalo da predstavlja problem. Videli smo da kada je to politička elita želela, nije bilo teško da se brzo nadogradi Ustav oko pitanja koja mnogima nisu bila jasna te nisu pobuđivala veću pažnju javnosti. Tim pre je tako kada ogromna većina građana dobro shvata koliko je očuvanje neutralnosti važno za dobrobit Srbije i celog srpskog naroda.

Politički analitičar