Izbori i penzije

Izbori se približavaju, padaju obećanja sa svih strana, a umanjene penzije niko ne pominje. Plaše se, izgleda, neispunjenja obećanja. Naime, aktuelna vlast je dvostruko kršeći Ustav umanjila (oduzela) penzije delu penzionerske populacije (oko 750.000) u trajanju od 50 meseci, od novembra 2014. do decembra 2018. godine. Ovo dvostruko kršenje Ustava ogleda se i u samom donošenju odgovarajućeg zakona i selektivnom umanjenju ili čak i neumanjenju.

„Politika” je 11. februara, pod naslovom „Predsednik zahvalio penzionerima što stoje uz svoju državu”, indirektno navela predsednikove reči da „više od svega želi da im (penzionerima) zahvali na tome što su od 2014. godine uvek bili uz svoju državu i u najtežim trenucima podržali mere (na bazi neustavnog zakona) da bi Srbija mogla da ide napred”. Lepo rečeno, ali od tada više – ništa. Svakako da je penzionerima to bila čast. A gde je od tada čast države?

Bilo bi lepo i pošteno da u predizbornoj kampanji i predsednik i opozicija kažu penzionerima da li će, kada i kako taj problem biti rešen. Da ne bude „sve će to narod pozlatiti” ili „ne lipši, magarče”.

Prošle su skoro četiri godine od završetka umanjenja, a aktuelna vlast ne da u vezi s ovim nije ništa uradila, nego o tome nije ni raspravljala. Jedino su neki, nažalost, iz PUPS-a, izjavljivali da su se penzioneri dobrovoljno odrekli tog dela penzija...

Bilo je dosta napisa o ovome u rubrici Među nama, kao i dosta predloga rešenja, pa ih sada neću iznositi.

Bitno je da ovaj problem treba već jednom rešiti, bilo kako, a ne kao do sada – nikako.

Dipl. ekon. Milutin Ružić,
penzioner, Novi Beograd