OPEK uz Moskvu, ruski gas od sutra za rublje

Konfrontacija vodećih globalnih proizvođača nafte i gasa i ključnih zapadnih kupaca ovih energenata sutra ulazi u novu nepredvidivo zaoštrenu fazu. I to nakon dva ključna poteza – s jedne strane „OPEK-a plus”, a s druge zvanične Moskve – oba najavljena za 31. mart. Naime, samit „OPEK plus”, koji predvode Saudijska Arabija i Rusija, u četvrtak treba da odluči da li će uvažiti nedavni apel vodećih razvijenih država Zapada (u okviru grupacije G-7) koje su uputile 24. marta.

„Pozivamo zemlje proizvođače nafte i gasa da deluju odgovorno i povećaju isporuke energenata međunarodnom tržištu, budući da OPEK u tome ima ključnu ulogu”, stajalo je u saopštenju G-7 s nedavnog skupa u Briselu.

S druge strane, 31. marta ističe rok koji je šef Kremlja Vladimir Putin postavio vladi u Moskvi, Centralnoj banci Rusije i „Gaspromu” da izađu s novom obračunskom procedurom u trgovini gasom s „neprijateljskim zemljama”, i to u rubljama.

Da ne bude mnogo zabune, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – dva vodeća proizvođača nafte u OPEK-u (uz Irak), i pre skupa 31. marta izjasnili su se najpre povodom spomenute „preporuke” G-7, a zatim i u vezi s pitanjem (postavljenim u ponedeljak na Globalnom energetskom forumu u Dubaiju): „Oseća li OPEK moralnu obavezu da Rusiju izbaci iz sastava ’OPEK plus’?”

„Ne možete nas godinama ocrnjivati, a zatim proglašavati superherojima, kada nivo snabdevanja energentima padne ispod tražnje. S nama to ne funkcioniše tako. Mi ne mešamo politiku s jedinom misijom koju smatramo da ima OPEK, a to je da održava stabilnost globalnog tržišta naftom. Ceđenje bilo kojeg partnera petro-alijanse samo vodi povećanju cene (barela)”, tim rečima je ministar energetike UAE Suhail el Mazruej nagovestio u kojem pravcu bi OPEK i „OPEK plus” sutra mogli da odgovore na zahteve da već u maju dodatno odvrnu petro-slavine, mimo svojih ranijih dogovora. Ruski potezi u Ukrajini, ocenio je na Forumu u Dubaiju saudijski princ prestolonaslednik Muhamed Abdulaziz bin Salman, jesu politička tema, a OPEK plus je više zabrinut za to da se održi globalno snabdevanje.

„Postoje platforme za moralne, etičke i političke teme. Kad je reč o OPEK-u, mi smo u poslednjih 35 godina uspeli da razdvojimo naše političke razlike”, precizirao je princ Bin Salman.

Kad je reč o eventualnom „izbacivanju Rusije iz OPEK-a plus”, Suhail el Mazruej je imao direktan odgovor.

„Rusija će uvek biti član ’OPEK-a plus’ i mi treba da je poštujemo. Kad razgovaraju s nama, moraju da razgovaraju s nama uključujući i Rusiju. Ko može danas da zameni Rusiju? Ne mogu da zamislim zemlju koja može da za godinu, dve, tri, četiri ili čak deset zameni (njenih) 10 miliona barela. To nije realistično”, ocenio je Mazruej.

Koliko je s ovim vetrom u leđa Moskvi iz redova OPEK-a realistična procena pojedinih političkih krugova u Evropi da Rusija blefira kad najavljuje da će Zapadu prirodni gas ubuduće prodavati za rublje, a ne za evre i dolare? U međuvremenu, G-7 je nakon objave ruskog predsednika Vladimira Putina o „gasu za rublje” smesta odbacio i pomisao o konverziji evra i dolara u rublje radi daljih nabavki sibirskog gasa.

„Putin pokušava da nas zavadi. G-7 je jedinstven u proceni da bi takva promena obračuna predstavljala unilateralno kršenje postojećih sporazuma”, istakao je nemački vicekancelar Robert Habek u Briselu na samitu G-7.

Iz Moskve je potom ovih dana stiglo više zvaničnih signala da bi pravila basnoslovno vredne i strateški važne trgovine i snabdevanja ruskim energentima mogla uskoro da se menjaju iz korena. Tako je ruski poslanik Ivan Abramov početkom ove sedmice ocenio da bi odbijanje G-7 da plaća ruski gas rubljama dovelo do nedvosmislenog zaustavljanja isporuke, prenela je agencija RIA.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da Rusija zasigurno neće nastaviti sa snabdevanjem gasom „za džabe” i dodao: „Malo je moguće i razumno baviti se dobročinstvom u našoj situaciji”.

Šta će se dogoditi u energetski zavisnoj EU ako Moskva ne blefira s „gasom za rublje”?

Tim povodom, ključni politički i energetski akteri Nemačke već su u javnom procepu. Naime, nemački ministar finansija Kristijan Lindner savetovao je pred vikend domaćim snabdevačima energentima da ruski gas ne plaćaju rubljama. S druge strane, vodeći snabdevač BDEV zatražio je od Berlina da proglasi „rano upozorenje” o ozbiljnoj nestašici energije, što je nemačka vlada odbacila.

Izlazak Moskve s najavom „gasa za rublje”, ima poseban „šarm” za mnoge članice OPEK-a i „OPEK-a plus”: barel nafte ili kubik gasa kao da otvaraju mogućnost naplate energenata u kvanzama (Angola), tengama (Kazahstan), bolivarima (Venecuela), brunejskim dolarima, iranskim rijalima...