Istine i zablude o našem zdravlju

Ovo su samo neke zablude o zdravlju koji će mnoge zbuniti. Ima ih, naravno, još. Na primer, onaj da žestok seks može da izazove infarkt kod muškarca. Činjenica je, međutim, da seks, poput svakog drugog oblika fizičke aktivnosti, ubrzava rad srca i povećava rizik od srčanog udara. No seks povećava otkucaje srca do 130 u minutu, a sličan efekat izaziva i penjanje u trajanju od 20 sekundi uz stepenice. Dakle, svi koji se osećaju sposobno da se popnu uz stepenice, nemaju razloga da apstiniraju od seksa ili da se plaše kako će ih zadesti takozvana „slatka smrt”.

Lekari propisuju antibiotike i oni se, po pravilu, piju dva dana duže nego što je to potrebno, upravo zato da bi bili sigurni da je bakterija koja je izazvala infekciju uništena. Zbog toga se mnogi ljudi osećaju bolje i pre nego što završe terapiju do kraja pa često prestaju da piju propisani lek.

– To je pogrešno – kaže dr Aleksandra Šaranović, porodični lekar iz ordinacije „Eterna”. – Poboljšanje svakako ne sme da bude razlog prestanku uzimanja antibiotika jer postoji opasnost da su neke bakterije koje su izazvale bolest još u organizmu. Kada se prerano prestane sa uzimanjem leka može da se desi da bakterije mutiraju i kasnije postanu otporne na taj antibiotik – zaključuje naša sagovornica.

Veruje se da je debljina znak sporog metabolizma. Na žalost, „spori metabolizam” je samo loš izgovor za višak kilograma. Prema nekim istraživanjima stručnjaka iz britanskog Centra za debljinu debeli ljudi obično imaju brži metabolizam.

Ljudi misle da su debeli zato što je njihov metabolizam spor, što znači da sporije sagoreva kalorije i da tu ništa ne mogu da učine. No ljudi s viškom kilograma imaju i veće organe pa im je potrebno više kalorija kako bi ih održavali, tako da je njihov metabolizam brži. Kada jednom izgube na težini, njihov metabolizam počinje da troši manje energije., objašnjavaju stručnjaci pomenutog Centra.

Iako je pravilna ishrana bogata voćem i povrćem važna za zdravlje, na žalost ne može puno da utiče na nivo holesterola, kaže doktor Mel Lobo, stručnjak za kardiovaskularnu medicinu. Visok holesterol je obično genetski uslovljen i zbog toga će način ishrane vrlo malo uticati na njega. Ipak, kada se jednom, uz pomoć odgovarajuće terapije, holesterol snizi, zdrava ishrana će nesumnjivo da pomogne u njegovom održavanju u granicama normale.

Grubo korišćenje četkice za zube i prečesto pranje zuba nije nešto što im prija. Naprotiv, može i da im šteti.

– Zbog agresivnog pranja može da dođe do povlačenja zubnog mesa – objašnjava dr Bojan Ilić, stomatolog iz Doma zdravlja Stari grad u Beogradu i upozorava: – Pranje zuba ne bi trebalo da traje duže od dva minuta, a zube je potrebno prati najmanje dva puta na dan, i to rotirajućom četkicom.

O mit da krema za sunčanje štiti od raka kože. Dr Tanja Pejović specijalista dermatologije, kaže:

– Kreme mogu da smanje rizik od opekotina od sunca, ali to ne znači da mogu i da nas zaštite od raka kože, posebno ako se ljudi satima izlažu suncu. Kreme su samo filteri ali oni ne mogu da spreče prodiranje UV zraka kroz kožu. Naime, za neke od melanoma veruje se kako su direktno povezani s izlaganjem UV zracima.

Nemojte se previše zabrinuti ni ako se neko vreme osećate umorni. Iako je umor uobičajeni problem modernog čoveka, velika je verovatnoća da je izazvan depresijom, stresom ili nedostatkom vežbe pre nego anemijom, što laici najpre pomisle. Klasični simptomi anemije su zapravo slabost, kratak udah-izdah, bledilo, glavobolja, lomljivi nokti.