Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEĆANjE

Kale – dobri duh „Politike”

Nema više još jedne legende „Politike”. On je bio konstanta dok su se tokom uvek burnih balkanskih decenija smenjivali direktori, glavni urednici, novinari, foto-reporteri, lektori, grafičari...

Od nekih su zazirali i političari, a neki su od političara strepeli. A on je sve dočekivao i ispraćao. Bio je svedok čudesnih događaja i susreta s najuticajnijim ljudima u svetu, ali i kriminalcima, akademicima, slikarima, glumcima, jer svakojaki ljudi su prolazili kroz redakciju. Nije baš mario mnogo za to ko je ko.

Nije ni znao ko je ko, i zato je bio čistija duša od nas. I kada poranite, pa rano stignete u redakciju, što je za novinare relativan pojam, on je bio tu negde. Neretko ste ga pronalazili po mirisu. U nekoj od kuhinjica, najčešće onoj uz Desk, spremao je doručak. I nikome to nije smetalo. Na stolu bi vas dočekale sveže novine i njegov osmeh.

– Šta ima, Kale?

– Nerešeno, šefe – bio je najčešći odgovor.

Da, on je bio kurir. Ali ne običan. Znao je svaki i najzabačeniji ćošak nekoliko zgrada „Politike” povezanih spletom hodnika, a koje su, inače, izlazile na tri ulice. Živeo je za „Politiku”, pa i u „Politici”.

I svi su mu znali nadimak – Kale. Malo ko je znao da se taj rastom mali čovek, a veliki prijatelj, zvao Vladimir Todorovski.

Voleo je fudbal i u mladosti odlazio da radi kao redar na kapiji stadiona pred važne utakmice. To je bio način da zaradi još neki dinar, a i on je imao u to vreme izvor bitne navijačke opreme – novine. Tada na stadionima nije bilo stolica, pa da se ne sedne na ’ladan beton potrebne su novine. Od inostranih klubova voleo je Ćelzi. A nije mogao da prevali „č” preko usana.

Kako će izgledati strane sutrašnjih novina, u to vreme, crtalo se na takozvanom špiglu. U njega bi se umotavali i tekstovi otkucani na šlajfnama. Sve je to Kale gurao u čaure i onda slao gde treba, u lekturu, prelom. A to je rađeno vazdušnom poštom. Ceo soliter „Politike” od 17 spratova bio je bušan i kroz njega su prolazile cevi. Na svakom spratu bio je otvor i u njega bi se stavljale čaure sa špiglom i tekstovima i slale gde treba. Vazdušni pritisak je završavao posao.

Kale je za sve nas bio direktor „Vazdušne pošte”. Iako uvek nacvrcan, nepogrešivo je slao tekstove gde treba, nalazio ih kada su zagubljeni, otčepljivao vazdušnu poštu kad se zapuši. A tada niste mogli da tekst ponovo „izvučete” iz računara. Pa ako izgubite tekst koji je te nedelje za 011 napisao Momo Kapor, a usput i nacrtao ilustraciju poput ribe na Adi, ili vam nestane tekst Bogdana Tirnanića, ili „Kažem ja sebi” Predraga Milojevića... teška drama.

Bio je Kale s nama u redakciji i vikendom, i noću, i kad su nas bombardovali, a palata „Politike”, da se ne bi ponovila tragedija s RTS-om, bila sablasno prazna. U vreme napada zamračena. Samo poneki dežurni u njoj, i naravno Kale. Pratio je tadašnje vesti i kad bismo saznali da poleću avioni iz Avijana javljao je nekome kući: „Turi babu u podrum.”

A kad bi se sve završilo javljao bi: „Vadi babu iz podruma.” Stanovao je na Labudovom brdu i tamo ga je, najčešće poslednjeg, vozio vozač u dva sata posle ponoći. Nacvrcanog, ali uvek veselog. I opet, ujutro, bio bi prvi u redakciji, razvrstavao štampu, delio poštu, spremao doručak koji je neretko delio s nama, na ono uobičajeno: „Šta ima”, odgovarao: „Nerešeno...”

I došlo je, neminovno, neko novo vreme. Stigli računari, srušena vazdušna pošta. Sedma sila klecnula je pred bankarima.Onima koji nisu shvatili da duh stvara i materijalno, a obrnuto ne ide nikako. A Kale, iako je prestao da pije, nije mogao da bude direktor IT-a. Sve ređe je imalo šta da se odnese, donese, pa i kome da se pomogne.

Stigle su sistematizacije, mere štednje. I on se našao na spisku kao tehnološki višak. Nismo mogli da dozvolimo da tako završi „dobri duh Politike”. Našli smo mu posao u „Politici” AD i tamo je dočekao penziju, a da našu redakciju nikada nije napustio. Iz Makedonske ulice preselili smo ga u Cetinjsku, a on nam je donosio šarenu štampu, znao ko je za „Zabavnik”, a ko za težu literaturu poput NIN-a, koja dama voli „Bazar”, a ko ne može bez „Enigmatike”...

Sad samo nema više onog: „Nerešeno, šefe.”

Sad je – rešeno.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Галилео Галилеи
Такву сам "Политику" волео.Калету лака црна земља.
Rade
Počivaj u miru Kale, dobri čoveče.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.