Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕЋАЊЕ

Кале – добри дух „Политике”

Нема више још једне легенде „Политике”. Он је био константа док су се током увек бурних балканских деценија смењивали директори, главни уредници, новинари, фото-репортери, лектори, графичари...

Од неких су зазирали и политичари, а неки су од политичара стрепели. А он је све дочекивао и испраћао. Био је сведок чудесних догађаја и сусрета с најутицајнијим људима у свету, али и криминалцима, академицима, сликарима, глумцима, јер свакојаки људи су пролазили кроз редакцију. Није баш марио много за то ко је ко.

Није ни знао ко је ко, и зато је био чистија душа од нас. И када пораните, па рано стигнете у редакцију, што је за новинаре релативан појам, он је био ту негде. Неретко сте га проналазили по мирису. У некој од кухињица, најчешће оној уз Деск, спремао је доручак. И никоме то није сметало. На столу би вас дочекале свеже новине и његов осмех.

– Шта има, Кале?

– Нерешено, шефе – био је најчешћи одговор.

Да, он је био курир. Али не обичан. Знао је сваки и најзабаченији ћошак неколико зграда „Политике” повезаних сплетом ходника, а које су, иначе, излазиле на три улице. Живео је за „Политику”, па и у „Политици”.

И сви су му знали надимак – Кале. Мало ко је знао да се тај растом мали човек, а велики пријатељ, звао Владимир Тодоровски.

Волео је фудбал и у младости одлазио да ради као редар на капији стадиона пред важне утакмице. То је био начин да заради још неки динар, а и он је имао у то време извор битне навијачке опреме – новине. Тада на стадионима није било столица, па да се не седне на ’ладан бетон потребне су новине. Од иностраних клубова волео је Ћелзи. А није могао да превали „ч” преко усана.

Како ће изгледати стране сутрашњих новина, у то време, цртало се на такозваном шпиглу. У њега би се умотавали и текстови откуцани на шлајфнама. Све је то Кале гурао у чауре и онда слао где треба, у лектуру, прелом. А то је рађено ваздушном поштом. Цео солитер „Политике” од 17 спратова био је бушан и кроз њега су пролазиле цеви. На сваком спрату био је отвор и у њега би се стављале чауре са шпиглом и текстовима и слале где треба. Ваздушни притисак је завршавао посао.

Кале је за све нас био директор „Ваздушне поште”. Иако увек нацврцан, непогрешиво је слао текстове где треба, налазио их када су загубљени, отчепљивао ваздушну пошту кад се запуши. А тада нисте могли да текст поново „извучете” из рачунара. Па ако изгубите текст који је те недеље за 011 написао Момо Капор, а успут и нацртао илустрацију попут рибе на Ади, или вам нестане текст Богдана Тирнанића, или „Кажем ја себи” Предрага Милојевића... тешка драма.

Био је Кале с нама у редакцији и викендом, и ноћу, и кад су нас бомбардовали, а палата „Политике”, да се не би поновила трагедија с РТС-ом, била сабласно празна. У време напада замрачена. Само понеки дежурни у њој, и наравно Кале. Пратио је тадашње вести и кад бисмо сазнали да полећу авиони из Авијана јављао је некоме кући: „Тури бабу у подрум.”

А кад би се све завршило јављао би: „Вади бабу из подрума.” Становао је на Лабудовом брду и тамо га је, најчешће последњег, возио возач у два сата после поноћи. Нацврцаног, али увек веселог. И опет, ујутро, био би први у редакцији, разврставао штампу, делио пошту, спремао доручак који је неретко делио с нама, на оно уобичајено: „Шта има”, одговарао: „Нерешено...”

И дошло је, неминовно, неко ново време. Стигли рачунари, срушена ваздушна пошта. Седма сила клецнула је пред банкарима.Онима који нису схватили да дух ствара и материјално, а обрнуто не иде никако. А Кале, иако је престао да пије, није могао да буде директор ИТ-а. Све ређе је имало шта да се однесе, донесе, па и коме да се помогне.

Стигле су систематизације, мере штедње. И он се нашао на списку као технолошки вишак. Нисмо могли да дозволимо да тако заврши „добри дух Политике”. Нашли смо му посао у „Политици” АД и тамо је дочекао пензију, а да нашу редакцију никада није напустио. Из Македонске улице преселили смо га у Цетињску, а он нам је доносио шарену штампу, знао ко је за „Забавник”, а ко за тежу литературу попут НИН-а, која дама воли „Базар”, а ко не може без „Енигматике”...

Сад само нема више оног: „Нерешено, шефе.”

Сад је – решено.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Галилео Галилеи
Такву сам "Политику" волео.Калету лака црна земља.
Rade
Počivaj u miru Kale, dobri čoveče.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.