Utorak, 29.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NA PRIOBALNOM BEDEMU BEOGRADSKE TVRĐAVE

​Vodena kapija iz 18. veka

Uglavnom je izgrađena od opeke austrijskog formata, imala je i baroknu fasadu od koje su ostali samo fragmenti jer je i ona oštećena prilikom izgradnje pruge i pravljenja nasipa
(Фото Беоинфо)

U okviru izgradnje linijskog parka na potezu od Beton hale do Bastiona Svetog Jakova, na priobalnom bedemu Beogradske tvrđave izvode se ovih dana arheološka istraživanja Vodene kapije 1. Zajedno ih izvode Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Arheološki institut Beograda i „Zelenilo – Beograd”.

– Cilj radova je da se u celini istraži jedan segment priobalne zone sa Vodenom kapijom, i da se posle arheoloških istraživanja i konzervatorsko-restauratorskih radova ona prezentuje u okviru sadržaja linijskog parka. Za ovu kapiju se znalo i ranije, ali se ona nije videla jer se ceo taj potez u dužini od oko 500 metara nalazio uz nekadašnju prugu. Zbog toga je bio skriven nasipom zemlje na nekim mestima visokim i do četiri metra. Nažalost, nasip je dosta oštetio priobalne bedeme, ali je kapija ipak opstala kao i njen svod – objašnjava arheolog Katarina Mitić, iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Kada je uklonjena zemlja, ukazao se zid spoljnog priobalnog bedema i priobalni bedem.

– Radimo na tome da se ceo taj deo oko kapije istraži i da se kapija otkrije sve do originalne kote praga pa da se ona u potpunosti vidi. Vodena kapija, prema dosadašnjim istraživanjima, potiče iz 18. veka, odnosno predstavlja prolaz kroz priobalni bedem koji je nastao u periodu od 1717. do 1736. godine nakon Austrijsko-turskog rata, u vreme vladavine Austrijanaca. Vodena kapija je uglavnom izgrađena od cigala, odnosno opeke austrijskog formata. To podrazumeva da su dimenzije cigle 30 puta 15 puta 7 centimetara. Kapija je imala i baroknu fasadu od koje su ostali samo fragmenti jer je i ona oštećena prilikom izgradnje pruge – ističe Mitićeva.

Osim Vodene kapije 1, koja se sada istražuje, postoji i Vodena kapija 2 koja je takođe deo beogradskog bedema, ali je bliže Kuli Nebojša i za nju ljudi već znaju. Ona je već arheološki istražena i arhitektonski se razlikuje od „sestre”.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Panonski mornar
Cudi me da to nismo betonirali.
Milan
Ceo donji grad je u lagumima, a i gornji malo malo pa propadne neko drvo u opekom ozidan tunel.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.