O poreklu toponima „Kijev”

U Kulturnom dodatku „Politike” za 2. april objavljen je veoma zanimljiv i koristan članak iz oblasti srbističke normativistike iz pera našeg istaknutog lingviste dr Rade Stijović, gde su ubedljivom argumentacijom otklonjene izvesne nedoumice u vezi s transponovanjem ukrajinskih toponima. Članak je inspirisan pojavom dubleta tipa Kijev/Kijiv, Harkov/Harkiv, Lavov/Ljviv/Laviv u tekstovima medijskih izveštača. Autorka se zalaže za poštovanje srpskog jezičkog standarda, po kojem se u medijskom diskursu upotrebljavaju oni likovi ukrajinskih imena i toponima koji su odomaćeni u našoj literaturi i kartografiji, s dopustivim izuzetkom imena i prezimena ličnosti koje nisu kulturno-istorijski markirane (Oleksandr, Oleksij, Volodimir, Olena, Svitlana, Pavlo, Petro, prema savremenom ukrajinskom izgovoru).

Mislim da bi čitalačkoj publici bilo zanimljivo da sazna još neka tumačenja etimologije toponima „Kijev”. Koleginica Stijović konsultovala je reprezentativni „Etimološki rečnik ruskog jezika” Maksa Fasmera, gde se ovaj toponim dovodi u vezu s pridevom obrazovanim od praslovenske imenice „kij” (drveni malj, palica, batina; čekić), uz potvrde iz više slovenskih jezika, uključujući i srpsku toponimiju. Međutim, u etimologiji leksema i frazeologizama veoma je važno uzeti u obzir i činjenice iz kulturne istorije. U slučaju Kijeva, naime, ne može se izuzeti iz razmatranja tumačenje letopisca Nestora, koji se poziva na legendu o osnivanju grada na Dnjepru.

Poljani su, po kazivanju najstarijeg istočnoslovenskog letopisa „Povest o davnim godinama”, živeli razdvojeno po bratstvima. Na Boričevu je vladao Kij, na Ščekovici Šček, na Horivici Horiv. „Tri rođena brata sagradiše grad i nazvaše ga imenom najstarijeg od njih”, veli Nestor. Po predanju, ovaj toponim, dakle, znači Kijev grad (grad brata Kija), što se takođe konstatuje u etimološkim rečnicima. Zanimljivo je da još Herodot pominje Helon, bogati grad na Dnjepru, a Helon je, po tumačenju prof. Moroškina, prevod naziva Kijeva – „Dreven grad”, odnosno posrbljeno „Drvengrad”. Ovo ide u prilog tumačenju Maksa Fasmera, ali, kao što u etimološkoj nauci često biva, moguće je izneti nekoliko hipoteza s odgovarajućom argumentacijom.

Postoje i etimolozi koji naziv Kijeva dovode u vezu s topografskom terminologijom: u ukrajinskom jeziku „kujava” znači brdo, „kujevi” – vrh planine. Ovo je još jedan primer koji pokazuje koliko je zanimljivo poniranje u istoriju jezika i istoriju kulture naroda.

Dr Ksenija Končarević,
redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu