Grad kao umetnička galerija

ProgramBelefa, koji se ove godine održava od 14. jula do 3. avgustau prestonici, po rečima Dorijana Kolundžije, umetničkog direktora manifestacije i selektora, imao je cilj da „okupira” grad, presretne i uvučeširoku publiku u umetničke sadržaje. I umetnost je, zaista, izašla na ulicu – naročito kad je reč o vizuelnom programu Belefa, a publika je reagovala čitavim spektrom emocija. Naročito, kada je rečo izložbi skulptura od terakote „Teratorija” koje su bile izložene na ulici, tačnije na Trgu Republike i u Knez-Mihailovoj ulici sve do momenta kada su ih demonstranti, koji su protestovali protiv Karadžićevog hapšenja, upotrebili umesto kamenica u obračunu sa policijom.

Tako je ova izložba dospela na svetske tv-stanice. Naravno, selektor vizuelnog programa Dorijan Kolundžija ovu vrstu reakcije nije mogao da predvidi. Pored „Teratorije”, izložbe koja je na otvorenom predstavila 1200 skulptura 125 mladih autora, publika je mogla da vidi instalacije „Sistema Binario” koje je osmislilo desetoro italijanskih i sedmoro domaćih umetnika (kustosi Adrijana Rispoli i Eugenija Viole iz Italije i Saša Janjić iz Srbije). Održana je i promocijabeogradske i internacionalne grafiti scene „Graffiti Jam” potom „Remed Alby Guillaume” projekat u kojem je Remed, jedan od najznačajnijih umetnika koji se bavi grafitom i strit-artom, predstavio veliki muralu Karađorđevoj ulici.

Predstavljena je i beogradskainternacionalna strit-art scena, kao i „Grafiti riserč lab” svetlosne instalacije-grafiti. Programsu obeležile i tipografske svetlosne instalacije „Sjajne reči” Igora Oršolića u Beton hali, a u završnici Belefa predstavila se grupa „Aiga” iz SAD svojom godišnjom izložbom „365”, naročito zanimljivom za dizajnere. Za kraj je ostavljen „Art2SitOn” program, koji jeoblikovao gradski nameštaj kao umetničku intervenciju.

Komentarišući ovogodišnji vizuelni program Belefa, selektor Dorijan

Kolundžija (studirao digitalnu umetnost u Čikagu, inače se bavi interaktivnom instalacijom), kaže za naš list:

– „Teratorija” na početku, s jedne, i „Art2SitOn” na kraju, najbolje markiraju koncepciju festivala, a ona je:multiautorstvo, velika vidljivost, veliki broj produciranih radova postavljenih na mestima gde nije očekivano ili gde postoji estetska potrebazanjima. Belef se zatvara3. avgusta projektom „Art2SitOn” koji se, suštinski, sastoji u postavljanjupedeset betonskih kaučeva, klupa, na mesta gde postoji infrastrukturalna potreba, odnosno na mesta gde su klupe gradskog zelenila uništene. Petoro umetnika je izabrano da umetnički tretira objekat za sedenje koji će postati deo gradskog imobilijara; njihova dela biće umnožena u po deset komada i biće postavljenana Kalemegdanskoj tvrđavi, u Donjem gradu, na pristaništu i na levoj obali Save. To je deo naše namere da štoviše radova ostane u gradu. I da Belef učini da grad postane galerija umetničkih radova.

Dorijan Kolundžija se nada da će se tako grad i umetnički oblikovati u godinama koje dolaze, i zato sepokušalo sa nekim novim prostorima, da se izađe među ljude.

Bilo je i komentarakao što su:šta će eksponati na ulici, kažemo Kolundžiji, a on žustro odgovara:

– Ozbiljni gradovi kojisebave kulturom ušli su u takvo oblikovanje javnog prostora pre mnogo godina. Mislim da Beograd ne zaslužuje da zaostaje za njima. A na komentar šta će eksponati napolju, šta da kažem? Osim, sklonimo i uličnu rasvetu i cveće, sve što estetski oblikuje gradove, pa živimo u betonskim bunkerima! Štatražigomila ljudi koja baca kamenje i skulpture na ulici, pitanjeje kojemi postavljamo onima koji se pitaju šta će umetnost na ulici!? Belef centar je pokrenuo tužbu, kao i beogradsko pravobranilaštvo. Izložba je tako na ružan način dospela na Si-En-En i Bi-Bi-Si, i prikazala dvalica našeg grada.