Igre se, najzad, vratile „kući”

Atinjani su bili mnogo razočarani što Moderne olimpijske igre nisu u njihovom gradu proslavile stoti rođendan, a čast da bude organizator na taj jubilej (1896 – 1996) dobila je Atlanta. Zato ne čudi što su Grci te Igre nazvali „Koka kola igrama”, smatrajući da je poznata kompanija iz glavnog grada Džordžije završila „glavni posao” u izbornoj trci…

Ipak, Atina je dočekala svoju šansu 2004. To je bila prilika da oživi duh takmičenja koje se prvi put održalo na poljima Olimpije 776. godine p.n.e. (održavano je sve do 393. n.e. kada ih je rimski imperator Teodosije ukinuo jer su pripadale paganskom kultu) a obnovljeno na istom mestu 1896.

Kako je zemlja u kojoj živimo počela da se smanjuje, tako je opadao i broj medalja. Posle 12 odličja SRFJ u Seulu 1988, tri medalje SR Jugoslavije u Barseloni 1992 (treba imati u vidu da smo tu zbog sankcija UN mogli da se takmičimo samo u pojedinačnim sportovima”), četiri u Atlanti 1996, tri u Sidneju 2000, Srbija i Crna Gora su u Atini 2004. osvojila svega dva. Oba su bila srebrna – Jasna Šekarić u streljaštvu i vaterpolisti, što je najlošiji učinak posle Drugog svetskog rata, tačnije od Londona 1948 (tada takođe dva srebra).

Šekarićeva je postala naša najuspešnija olimpijka, jer joj je ovo srebro peto odličje na pet Igara: Seul 1988. zlato i bronza, Barselona 1992. srebro, Sidnej 2000. srebro i Atina 2004. srebro. Sva je osvojila u vazdušnom pištolju, osim seulske bronze (sportski pištolj). Gimnastičar Leon Štukelj je jedini uspešniji od nje (šest medalja od Pariza 1924. do Berlina 1936.).

Vaterpolisti su se deveti put probili do pobedničkog postolja. Izgledalo je da im je suđen sam vrh (poveli sa 3:0 u finalu i 7:5 u poslednjoj četvrtini), ali su ipak izgubili od svog tradicionalno najtežeg protivnika Mađara sa 8:7.

Generalno dobar utisak o Igrama u Atini pokvarile su doping afere, a najveća od njih je upravo vezana za dvoje domaćih sprintera, olimpijskih šampiona – Konstantinosa Kenterisa i Ekaterine Tanu. Oni su dan pre otvaranja Igara izbegli doping kontrolu koja ih je uzalud tražila u Olimpijskom selu. Nekoliko časova kasnije pojavili su se s pričom u koju je malo ko verovao. Navodno, izašli su iz Sela da bi obišli svog trenera Hrostosa Cekosa na Glifadi, a zbog pada s motora na tom putu završili su u bolnici. Sumnja je bila utoliko veća kada se znalo da su dve nedelje ranije i u Čikagu nasamarili službenike Svetske doping agencije (rekli su im da su u jednom hotelu, a odseli su u drugom). Zato su mirno prihvatili odluku o isključenju s Igara.

Inače, od 3.500 doping testova za vreme takmičenja, 22 su bila pozitivna, što je rekord, a taj broj se posle Igara popeo na 26. Oduzeto je šest medalja: tri zlatne, jedna srebrna i dve bronzane.

Junak Igara je bio 19-godišnji američki plivač Majkl Felps, mada nije ispunio svoj cilj. Hteo je da dostigne zemljaka Marka Spica (sedam zlata u Minhenu 1972.) a osvojio je šest zlata i dve bronze. U Pekingu, kao i u Atini, „Spido” mu je obećao milion dolara ukoliko se izjednači sa Spicom po broju odličja na istim Igrama. Felpsu se narednih dana pruža prilika da na „večitoj listi” pretekne dvojicu zemljaka koji imaju po 11 odličja, Spica (9,1,1) i Bjondija (8,2,1), ali pre svega da izbije na prvo mesto svih vremena u olimpijskim titulama (prvo mesto dele Nurmi, Latinjina, Spic i Luis – po devet).

Jamajčanka Marlen Oti se u 44. godini pojavila prvi put u timu Slovenije, ali nije uvećala svoju zbirku trofeja. Ostala je na devet medalja (0,3,6) na sedam Igara (1980 – 2004), a od nje učešće više imaju samo italijanski jahači Rajmondo i Pjero D` Injacijo (1948-1976) i u jedrenju Šveđanin Paul Elvstrem (1948-1960, 1968-1972), Bahamac Darvrd Nouls (1948-1972, 1988) i Australijanac Hubert Raudašl (1964-1992).

U Atini se prvi put na jednim Letnjim igrama pojavio kao predsednik MOK Žak Rog. On je 2001. na tom mestu nasledio Huana Antonija Samarana koji je „vladao” od 1980.

Oborene su sve brojke u „ličnoj karti Igara”: učestvovalo je 11.099 sportista iz 201 zemlje, u 28 sportova i 301 disciplini. Prvo mesto su zauzele SAD (35 zlatnih, 39 srebrnih, 29 bronzanih) ispred Kine (32,17,14), Rusije (27,27,38), Australije (17,16,16), Japana (16,9,12), Nemačke (14,16,18), Francuske (11,9,13)… Srbija i Crna Gora (0,2,0) zauzela je 63. mesto među 75 osvajača odličja.

A. Miletić