Vukova nagrada Narodnom orkestru RTS-a

Narod, u čijoj kulturnoj tradiciji je i činjenica da poseduje Narodni orkestar koji kontinuirano deluje već 88 godina, s pravom se pita – pa kako nam se to dogodilo? Eto, dogodilo se.

Trebalo je imati mnogo mudrosti i hrabrosti da se u prvim godinama rada Radio Beograda osnuje i orkestar za narodnu muziku. Bilo je to davne 1929. godine. Na čelu orkestra su bili Vlastimir Pavlović Carevac i Sima Begović i ta nit se od tada nije prekidala. I tako skoro čitav vek.

Na čelu tog slavnog i neponovljivog orkestra bili su, pored violiniste Carevca, i Rade Jašarević, potom klarinetista Boki Milošević, tri decenije orkestar je vodio solista na harmonici Ljubiša Pavković, da bi danas taj ansambl vodio Vlada Panović, takođe majstor harmonike.

Da postoji monografija tog orkestra, šta bismo u njoj našli? Najpre, da je orkestar edukovao stotine pevača i svirača, da je orkestar u svojim redovima pripremio izvođački podmladak najvišeg nivoa, da je taj ansambl učestvovao u snimanju ogromnog broja nosača zvuka i slike, da je Narodni orkestar nosilac stotina televizijskih emisija, kao i da je bazni ansambl na važnim manifestacijama van Beograda: „Carevčevi dani” u Velikom Gradištu, „Mokranjčevi dani” u Negotinu, „Dani Dragiše Nedovića” u Kragujevcu i tako redom.

Sa hiljadama minuta muzike snimljenih u studiju radija i sa isto toliko minuta emitovanih širom Srbije – na brojnim uglednim manifestacijama narodne muzike – Narodni orkestar RTS-a vaspitava narodne mase, srpske medije, najširu muzičku populaciju i ukazuje na prave vrednosti, na čarobnjaštvo nepatvorene narodne muzike i na elementarne vrednosti iskonske muzičke baštine, gde su muzika, ritam i tekst fundamentalne vrednosti. Po svim tim elementima, Narodni orkestar RTS-a je moćan edukator široke srpske populacije, utiče na sve tokove narodne muzike, hrabro se bori kvalitetom protiv šunda u muzici i protiv skaradnosti koje nas okružuju, a ansambl, kao takav, stoji na bedemu očuvanja pravih vrednosti naše i balkanske narodne muzike. U svemu tome, Narodni orkestar je na tragu velikog srpskog edukatora Vuka Stefanovića Karadžića.

I zato je Narodni orkestar RTS-a, s pravom, ove godine, na svojih 88 godina rada, dobio izuzetno priznanje – Vukovu nagradu. Ansambl je to, kako mu i doliči, skromno proslavio koncertom u dvorani Doma Vojske Srbije, kada je izveo svoj spektakularni program, ali i predstavio 12 pevača koji dolaze. Veče je bilo za pamćenje – od scenarija, režije i izvođenja – ali je poruka bila jednoglasna: na Vukovom smo tragu, zato i predstavljamo buket mladih koji dolaze. Jer, svet i muzika – ostaju na njima...

Kada sam odlazio kući u noć, dok su mi odzvanjale ovacije prepunog gledališta i virtuozno sviranje orkestra, kao i pevanje solista, zazvučala mi je u glavi ona čuvena Betovenova sintagma: „Prava umetnost ostaje za večnost”.

Prof. Nikola Rackov