Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Umetnost migracija u evropskoj prestonici kulture

Izložbu o migracijama i umetnosti u Galeriji Marice srpske otvara, ne slučajno, monumentalna slika Uroša Predića „Sveti Nikola spasava brodolomnike” iz 1932.
Ауторски тим изложбе: Данило Вуксановић, Лука Кулић и Јелена Огњановић (Фото: С. Ковачевић)

Novi Sad – Obilazeći Galeriju Matice srpske i izložbu, posvećenu temi migracija i umetnosti, čuli smo i neobičnu, naizgled sporednu stvar. Neki evropski muzeji nisu pokazali spremnost da evropskoj prestonici kulture pozajme dela El Greka, Viže Lebren i Marka Šagala. Slikari su bili migranti, pa je autorski tim izložbe gradio koncept i na tome. Pomogli su ipak neki drugi. Dela tri umetnika su tako stigla u Novi Sad i pred publikom će biti do kraja aprila, kao deo velike izložbe „Migracije u umetnosti ‒ umetnost migracija”.

Zanimljivo je da ni savremeni slikari nisu bili spremni da se „upuste” u rizik migriranja u prostor galerije, ali se to razumelo kao posledica aktuelne pandemije i neizvesnosti sutrašnjice. O tome u svojoj „Reči unapred”, u katalogu koji prati izložbu piše upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski. Dela savremenih slikara, prema njenim rečima, zamenjena su radovima domaćih umetnika i prostornim intervencijama umetnika-autora izložbe.

Autorski tim se dve godine bavio fenomenom migracija kroz odabrane primere u umetnosti: Danilo Vuksanović, Jelena Ognjanović i Luka Kulić. U toj preokupaciji galerijskih kustosa nastala je i knjiga eseja „(P)ogledi ka migracijama”, gde je reč data i stručnjacima sociologije, istorije, istorije umetnosti, teorije književnosti.

Vuksanović je razmatrao migracije kao umetnički slučaj, baveći se slikom „Seoba Srba” Paje Jovanovića. Ognjanovićeva je povezala sudbine tri pomenuta slikara-migranta iz različitih epoha, dok Kulić tumači savremenu scenu, poput subverzivnosti „Didaktičkog zida” Mladena Miljanovića iz BiH ili duhovitosti video-rada „Baida” ruske umetnice Taus Makačeve sa Venecijanskog bijenala.

Ipak, slika „Seoba Srba”, koja se doživljava kao nacionalna ikona i ima nekoliko verzija, a koja je za ovu priliku pozajmljena iz Narodnog muzeja u Pančevu, nije prvo što dočekuje posetioca. Slika je poput pečata ostavljena za kraj. Tu na neki način komunicira sa verzijom „Seoba” iz poseda SPC, Patrijaršije u Beogradu, koja na ogromnom ekranu u novosadskoj galeriji „oživljava” uz savremene tehnologije.

– Kada smo videli da sliku iz Patrijaršije, šest puta četiri metra, ne možemo da unesemo ovde, napravili smo njenu animaciju i Blaža Popović je uradio dokumentarni film o njoj – priča za „Politiku” Danilo Vuksanović.

Od njega smo čuli možda manje poznati detalj iz migracionog života slike, verzije iz Pančeva. Galeriji Matice srpske bio je ponuđen njen otkup za 2.000.000 dinara i bilo je ugovoreno sa posrednikom, pančevačkim advokatom, da joj sliku proda do 31. decembra 1971. Dan pre toga, prodata je Muzeju u Pančevu kao prečem kupcu, po Zakonu o zaštiti spomenika kulture. Galerija se smatrala oštećenom jer nije bilo rešenja nadležnog zavoda da je ta slika spomenik kulture.

Na svim verzijama o Velikoj seobi Srba, događaju iz 1690, pojavljuje se kivot, u kome su monasi poneli mošti kneza Lazara, pa je za izložbu napravljen drveni kovčeg sa pozlatom „Kvazikivot”. Vuksanović se kao autor-umetnik pri tom poigrao, dodajući ovoj sceni i pasoš „Carstvo Nebesko” sa predstavom kneza Lazara – poklon za posetioce.

Izložbu o migracijama i umetnosti otvara, ne slučajno, monumentalna slika Uroša Predića „Sveti Nikola spasava brodolomnike” iz 1932. jedan od bisera Galerije. Slika prikazuje čamac u talasima, sa ljudima raznih veroispovesti i na kome piše „Vera”, a nad njima je svetac.

– Sveti Nikola na slici Predića brodolomnike stavlja sve zajedno u istu ravan. Činilo nam se da to na početku može da na dobar način poveže i izgradi naš odnos prema migracijama, da bismo možda postavili pitanje odakle dolazimo i kuda idemo, i da li smo na neki način svi migranti – objašnjava Vuksanović.

Izložene su dve stare ikone. Jedna je iz 16. veka i u srpskoj stručnoj javnosti se pripisuje El Greku, slikaru Domenikosu Teotokopoulosu sa Krita, koji je svoje poznatije ime stekao u Španiji. Ta „Bogorodica utešiteljka” je pozajmica iz Crkve Svetog Jovana u Benkovcu.

– Anika Skovran je 1997. godine pisala o ovoj ikoni i zaključila, na osnovu malih kompozicija sa strane, gde je videla mnoge renesanske elemente, da to možda može biti El Grekov rad – navodi kustos.

Druga ikona iz 17. veka, „Deset kritskih mučenika” majstora Viktora ima anđelčiće, pa je susret dve ikone poput susreta Istoka i Zapada.

– Hteli smo da ispričamo priču o El Greku koji je od Krita preko Venecije i Rima karijeru završio u Španiji i kako je od vizantijskog ikonopisca postao slikar renesanse – objašnjava jedan od autora.

Među delima migrantske trojke slikara nalaze se i nežni portreti francuske umetnice Elizabet Viže Lebren, koja je za vreme Francuske revolucije pobegla u Rusiju sa ćerkom i tu slikala visoki sloj društva.

Izloženo je i Šagalovo ulje „Kuća u Ljozni”, rodnom mestu majke umetnika jevrejsko-ruskog porekla koji iz Rusije odlazio u Pariz i vraćao se nazad. Pred publikom su i Šagalovi crteži, akvarel i ulje.

– Uz El Greka, ove priče iz istorije umetnosti govore o kretanju umetnika kroz različite sisteme, uređenja i njihovo prilagođavanje – kaže kustos.

Voda i čamci kojima se prelazi na drugu obalu jedan su od motiva izložbe. Luka Kulić postavio je instalaciju „Odrazi”, gde u bazenu sa vodom plutaju lagani papirni čamci.

Devet mermernih ploča od 130 kilograma, „Didaktički zid”, uneto je u galeriju, a na njima umetnik iz Banjaluke, kao u priručniku JNA, daje uputstva migrantima na njihovom opasnom putu ‒ kako da se orijentušu u prirodi, izbegnu barijere, bodljikavu žicu i slično.

Kamen je odabran, prema rečima kustosa, namerno, kao nešto postojano, u isto vreme suprotno nestalnosti migracija. Nije slučajno izabran ni materijal, ćebe od filca na kome je radio, u jednom od izloženih serijala, angažovani umetnički par Rena Redle i Vladan Jeremić, jer to ćebe veoma podseća na ono koje dobijaju izbeglice.

Apsurd rata i teška sudbina migranata prikazani su impozantnom kompozicijom Safeta Zeca „Brod”, dugom 11 metara, koja se ugleda na Žerikoov „Splav meduza”. Podloga su novinske hartije sa vestima o migrantskoj krizi iz Italije i cele Evrope. Ljudi na brodu su gotovo bez identiteta, u belim zgužvanim majicama i košuljama, povezani jednom crvenom niti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.