Gradska nečistoća

Osim što je jedan od gradova s najzagađenijim vazduhom u Evropi i svetu, Beograd je sigurno i jedna od najprljavijih metropola. I dok nam nečistoća vazduha, osim iz naših dimnjaka i automobila, dolazi i iz svih delova sveta, za prljavštinu na ulicama, u parkovima, na pijacama, dečjim igralištima i u okolini zgrada – svakako smo sami krivi. Obično se govori da su za to odgovorni građani koji nemaju kulturu i naviku da otpatke bacaju u kante za smeće, da šut i kabasti otpad odlažu na propisana mesta i u propisano vreme, da sakupljaju fekalije za svojim psima na ulicama i travnjacima... To je dobrim delom tačno, ali nije opravdanje za službu Gradske čistoće, koja godinama sve više zapušta Beograd u prljavštinu. Deponije smeća mesecima stoje u okolini pijaca, ulice Zemuna, Novog Beograda, Rakovice... stalno su prepune đubreta. Povremeni prolasci cisterni s peračima ulica samo premeštaju prljavštinu s jednog mesta na drugo.

Komunalni policajci povremeno šetaju ulicama i kažnjavaju ulične prodavce duvana, svirače... Nije zabeleženo da su ikoga kaznili, ni opomenuli zbog bacanja otpadaka, opušaka cigareta ili ostavljanja psećeg izmeta.

Ove dve gradske službe mogle bi mnogo da učine da Beograd bude čistiji. Zašto na tome tako malo i tako slabo rade, a iz gradskog budžeta svake godine uzimaju sve više para?

Vladimir Karakašević,
penzioner, Zemun