Može li BRIKS da bude pravi izazivač Zapadu

Odlučan da se razračuna i globalno izoluje Rusiju, Zapad je u odbrani Breton–Vuds globalnog poretka ovih dana i formalno stekao krupnog geopolitičkog izazivača. I to, u BRIKS-u (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), kvintetu ekonomija u razvoju, koje obuhvataju 40 odsto svetskog stanovništva, stvaraju 26 odsto globalnog BDP-a i pokrivaju četvrtinu zemaljske teritorije. Inače, prvi samit BRIKS-a održan je 2009. u Rusiji, dok se Južnoafrička Republika grupaciji pridružila 2010. godine, da bi usledio niz godina akcione letargije.

Zbivanja u Ukrajini i naleti zapadnih sankcija protiv Rusije izgleda da su prenuli i BRIKS. Naime, zvanični Peking, ovogodišnji predsedavajući BRIKS-a, i domaćin predstojećeg samita njegovih lidera, ovih dana je za glavnu temu skupa najavio „Negovanje visokokvalitetnih odnosa među članicama BRIKS-a u novoj eri globalnog razvoja”. U dosadašnjem toku „ukrajinske krize”, nijedna članica BRIKS-a nije javno podržala plimu sankcija koje je Zapad tim povodom uveo Rusiji. Koliko će BRIKS, nakon višegodišnjeg akcionog dremeža (mimo osnivanja zajedničke Nove razvojne banke kao mogućeg pandana MMF-u i Svetskoj banci) biti odlučan da trasira „novu eru globalnog razvoja”, ostaje da se vidi. Izvesno je da je nezvanično najavljeni datum održavanja 14. samita lidera BRIKS-a više nego simboličan. Kako je izvestio indijski prodržavni dnevnik „Hindu internešenel” lideri BRIKS-a susrešće se prvi put nakon početka rata u Ukrajini. Detalji formata tog skupa još se razrađuju, a okvirni termin susreta je od 22. do 24. juna.

Prognozirani datum je veoma blizu najavljenog termina okupljanja lidera G-7 (26–28. jun) u bavarskim Alpima, na kojem je „invazija Rusije u Ukrajini” jedna od unapred najavljenih tema. U pripremama oba skupa, i BRIKS-a i G-7, iznijansirano uzdržani stav Indije prema ukrajinskoj krizi i odluka Nju Delhija da razmotri novo poglavlje u inače komplikovanim odnosima s Pekingom, utiču na format predstojećih okupljanja, kao i na moguću liniju daljih globalnih razvrstavanja.

S jedne strane, zvanični Berlin, kako je preneo dnevnik „Indijan ekspres”, još razmatra da li da indijskog premijera Narendru Modija pozove na G-7 u Bavarskoj (Južnoafrička Republika je u međuvremenu već dobila pozivnicu) zbog uzdržavanja prilikom nedavnog glasanja na Ist Riveru o privremenoj suspenziji iz UN Saveta za ljudska prava. S druge strane, poseta kineskog šefa diplomatije Vang Jija Nju Delhiju (prva od pograničnih vojnih čarki dve susedne zemlje 2020. godine) prethodila je odluci premijera Modija da učestvuje na predstojećem samitu lidera BRIKS-a, ocenjuju indijski mediji.

U međuvremenu, zapadne sankcije umnogome izazivaju poslovnu glavobolju među protagonistima BRIKS-a. Tako na primer, državni naftni trgovci Kine s izraženom nelagodom čekaju 22. april, kad na snagu stupa američka zabrana uvoza ruske nafte. Istovremeno, indijski majstori za brušenje dijamanata (jednako kao i njihova konkurencija u Antverpenu i Dubaiju) razmatraju šta će biti s njihovim biznisom nakon 7. maja, kad počinje da važi američka zabrana njihovog uvoza u neobrađenom obliku. Ključni sirovinski oslonac indijske industrije brušenja i poliranja dijamanata, jednako kao i kineske, leži negde u Rusiji. Provladini dnevnici u Kini ovih dana inače uveliko kritikuju Ameriku zbog „bezobzirnih sankcija kojima podstiču globalnu inflaciju, nestašicu energije, sirovina i hrane”.

Na talasu novih zapadnih ekonomskih i političkih „rampi” biznisu Rusije i njenih partnera, državni stratezi Pekinga u razradi ključne najavljene teme samita BRIKS-a predlažu da kvintet pomno razmotri široko jačanje saradnje. „Kina će nastaviti s promocijom finansijske i fiskalne saradnje među članicama BRIKS-a, zalažući se za jačanje makroekonomske koordinacije, razmenu iskustava u izazovima informativnih tehnologija i dometima investicija u infrastrukturi”, najavio je kineski ministar finansija Liju Kun. U predlozima da BRIKS zbije redove ruski ministar finansija Anton Siluanov otišao je ovih dana korak dalje: „BRIKS treba da ubrza stvaranje mehanizama za korišćenje nacionalnih valuta u međusobnim trgovinskim odnosima, integraciju platnih sistema i kartica, razvoj zajedničkog sistema finansijskih poruka (poput ’Svifta’), kao i stvaranje nezavisne agencije BRIKS-a za kreditni rejting”, predložio je Siluanov.

Koliko je BRIKS danas spreman za ulogu finansijski integrisanog globalnog tabora izvan dolarskog okruženja, pokazaće vreme.