Grci ne mogu da očitaju naš zeleni sertifikat

Od našeg specijalnog izveštača

Solun – Turisti iz Srbije koji se spremaju da uskršnje i prvomajske praznike provedu u Solunu i da pri tom, podrazumeva se, šopinguju, moraće poprilično da se naoružaju strpljenjem. Jer, za ulazak u bilo koju radnju treba da sačekaju red da bi obezbeđenje proverilo kovid pasoš ili zeleni sertifikat.

Gužve su u pojedinim prodavnicama i ispred ulaznih vrata, što redare mnogo ne pogađa, budući da zbog toga ne požuruju kovid kontrolu. Naprotiv, to rade sporo, detaljno i revnosno, zbog čega se čekanje oduži. Pa se čini da pred radnjama ostaju samo oni najupornije koji imaju ozbiljan razlog da se ponove.

U pojedinim prodavnicama duž trgovačkih ulica srpski sertifikat iz nekog razloga ne može da se očita, bez obzira na to što je i na engleskom i na srpskom jeziku, pa će vas prodavačica ili obezbeđenje vratiti s ulaza. Nemaju objašnjenje zašto se srpski zeleni sertifikat ne poklapa s njihovim očitavačem kodova, ali ni ne pokazuju želju da se time bave.

U pojedinim radnjama, u kojima sertifikat ne prolazi traže pasoš iz koga će fotokopirati prvu stranu sa slikom i pustiti kupca da uđe. Bilo je juče, doduše, samo u jednom slučaju i obezbeđenja koje je puštalo turiste kada su pokazali srpski pasoš, iako kovid kod ni kod njih nije mogao da se očita.

Iako Grčka, kako je najavljeno „sitno broji” do potpunog ukidanja kovid mera (najavljeno je za 2. maj) trgovci ne žure, već mahom vode računa da im u prodavnicu ne uđe neko ko nije testiran.

Primetno je da su u Solunu, (pretpostavlja se zbog korone), preživele uglavnom manje ili više poznate brendirane radnje, kakvih je i u Beogradu.

Da je globalizacija učinila svoje, tako da sve prodavnice u Solunu liče na one u Beogradu i drugim evropskim gradovima, potvrđuje i činjenica da više nema ni bakalnica ispred kojih sede stari Grci i pozivaju na razgledanje. Nema ni radnji s domaćom trikotažom i ručno rađenom obućom. A ni porodičnih radionica u kojima su se šila odela. Primat imaju supermarketi, fensi poslastičarnice i restorani tako da ništa nije kao pre kada je zaštitni znak Grčke bio nekoliko drvenih stočića ispred kafanice i stari Grci koji uz glasnu priči ispijaju kafu i igraju domine.

Interesantno je da solunskih gužvi i buke sirena skoro da nema. Razlog je možda i kiša koja je poslednjih dana neprekidno padala, ali lokalni taksisti tvrde da je problem besparica koju je izazvala korona i uterala sugrađane u kuće.

Naime, baš to što skoro da više nema grčkih porodičnih radnji je potvrda da je virus u velikoj meri uticao prethodne dve godine na poslove i život većine Grka.

Ni u ugostiteljskim objektima uz samu obalu mora proteklih dana nije bilo mnogo gostiju. Ni preko dana, ni uveče. Oni koji dođu u restoran takođe mogu da uđu samo s kovid pasošem i maskom. Zaštitnu masku mogu da skinu tek pošto sednu za sto. Svako ustajanje od stola podrazumeva da se maska ponovo stavi.

Isto je i u hotelima u Solunu. Bez maske se ne prolazi holom, a ona se može skinuti samo dok se sedi u restoranu ili baru hotela. Praksa je da se gosti testiraju na koronu odmah po dolasku i da za nekoliko minuta saznaju jesu li pozitivni ili ne.

Taksisti koji su se mogli i po lošem vremenu zaustaviti bilo gde na ulici, što je za Beograd nezamislivo, tvrde da je znatno smanjena i vožnja automobilima, jer je gorivo od kada traje sukob u Ukrajini dosta poskupelo i teško je naći porodicu u kojoj svako od njih vozi svoj automobil. Sve se više koristi autobuski prevoz. I stvarno, ako se obrati pažnja, na autobuskim stajalištima ima gužve.

Cene po restoranima i prodavnicama skoro su identične kao i u Beogradu. Ono što još podseća na Solun od pre kovida su ribari koji zorom izvlače mrežu s ribom i nose je na jednu od najlepših evropskih pijaca da je prodaju – solunsku.