Ko je novi kalifa Islamske države

U Turskoj, Siriji i Iraku, Avganistanu i Pakistanu, kao i više afričkih država s primetnom zebnjom prate najnovija prestrojavanja u Islamskoj državi (ID) posle nedavnog dolaska na čelo novog kalife Abu Hasana el Hašimija, o kome se veoma malo zna. On je preuzeo Islamsku državu pošto su u februaru na severu Sirije Amerikanci „neutralisali” njegovog prethodnika Abu Ibrahima el Hašimija.

Novi lider ID je misterija čak i za mnoge članove te terorističke grupe, o njemu se ne zna gotovo ništa. Prema poslednjim nezvaničnim otkrićima novinara, on je stariji brat Abu Bakr el Bagdadija, koga su Amerikanci likvidirali na severu Sirije krajem oktobra 2019. godine. Novi šef islamista je poznat, tvrde upućeniji, po radikalnim stavovima i sigurno će nastaviti tamo gde su stali njegovi prethodnici koje su zaustavili Amerikanci, pogotovo što grupa, tvrde upućeni, nema problema s novcem. Islamska država trenutno raspolaže s najmanje 25 miliona dolara, a pominju se i dvostruko veće sume. Džihadisti i dalje „zarađuju” znatna sredstva zahvaljujući „iznudama, pljačkama i otmicama”, kao i od „donacija” koje dobijaju od pojedinih radikalnih biznismena iz zalivskih zemalja.

ID nije jaka kao što je nekad bila, kada je 2014. godine na severu Sirije i Iraka „oslobodila” mnoge provincije i proglasila kalifat, versku državu. Posle ubistva dvojice njenih lidera u roku od tri godine suočila se s mnogim problemima, ali nije nestala, kako se to u početku ishitreno procenjivalo. Ona se očevidno uspešno prilagođava novim okolnostima, a i dalje je aktivna preko malih lokalnih tajnih ćelija. Prisutna je sada ne samo na Bliskom istoku, pre svega Siriji i Iraku, nego i u Avganistanu i Pakistanu, kao i u više zemalja Afrike – Egiptu, Libiji, Nigeriji, Somaliji, Kongu i Mozambiku.

„To potvrđuje da se atentati na lidere ID ne mogu smatrati kao efikasna dugoročna strategija u borbi protiv te grupe. Amerikanci su uspeli da eleminišu dvojicu vođa, ali nisu zaustavili džihadiste koji još uživaju podršku. Za uspešnu borbu protiv ID potrebna je široka i dugoročna društvena, razvojna i mirovna strategija, a ne samo vojne operacije”, ocenjuju stručnjaci za borbu protiv terorizma na Bliskom istoku, prenose mediji u Istanbulu.

Posle poraza na Bliskom istoku već nekoliko godina nema kalifata, ali ID je i dalje prisutna, ponovo diže glavu. To potvrđuju najnovije terorističke akcije u više zemalja. Krajem januara su napali zatvor u mestu Hasakeh na severu Sirije kako bi oslobodili svoje saborce koji su tamo zatočeni. To je u poslednje tri godine bila najveća oružana akcija pripadnika ID, u kojoj je poginulo 77 džihadista kojima su se suprotstavili tamošnji Kurdi, koji se od „arapskog proleća” 2011. godine, uz pomoć Pentagona, istinski bore protiv ID u Siriji i Iraku. Krajem februara džihadisti su ubili dvojicu izraelskih policajaca, a trojicu ranili. U Iraku su digli u vazduh kasarnu, kada su poginula jedanaestorica vojnika. Početkom godine izveli su nekoliko akcija u afričkim zemljama. U Avganistanu su ojačali svoje pozicije posle povlačenja Amerikanaca sredinom prošle godine i izveli su nekoliko bombaških akcija u kojima je stradalo više od 170 lica, uglavnom civila.

Ni pandemija virusa korona nije zaustavila aktivnosti ID pošto su pripadnici te grupe odranije naučili da drže „društvenu distancu”, odnosno da se klone po strani kako ne bi otkrili svoje tajne ćelije. Epidemija im je zapravo pružila predah pošto je čitav svet bio zaokupljen borbom protiv misterioznog virusa koji je odneo hiljade života širom planete. ID je to očigledno iskoristila da formira i ojača lokalne ćelije koje su bile daleko od očiju javnosti, a samim tim i pošteđene od napada snaga bezbednosti.

Prema američkim procenama, ID sada ima najmanje dve hiljade boraca i pokušava da među mladima regrutuje nove džihadiste. U poslednje vreme posebno je aktivna u Avganistanu i u nekim afričkim zemljama. „Ako se blagovremeno ne zaustave, džihadisti bi uskoro mogli da ugroze mnoge zemlje, uključujući i SAD”, upozoravaju u američkom ministarstvu odbrane.