Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOSIJE „POLITIKE”: DEMOGRAFSKA BUDUĆNOST SRBIJE

Škola bez đaka

Promene u populaciji su dramatične – broj novorođene dece u Srbiji u periodu od 2002. do 2019. smanjen je za skoro 18 odsto, s tim da je taj trend još izraženiji kada je reč o deci i mladima školskog uzrasta, pa je danas, na primer, u osnovnim školama 29 procenata manje učenika nego što ih je bilo 2002.
(Фото Д. Јевремовић)

Nesumnjivo je da je obrazovanje najsigurniji instrument koji društvu obezbeđuje prosperitetan razvoj. Zbog toga, svaka promena u populaciji zahteva ozbiljno promišljenje, pažljivo planiranje i promene u obrazovnim politikama i pristupu potencijalu koju deca unose u obrazovni sistem. A promene u populaciji su dramatične – broj novorođene dece u Srbiji u periodu od 2002. do 2019. smanjen je za skoro 18 odsto, s tim da je taj trend još izraženiji kada je reč o deci i mladima školskog uzrasta, pa je danas, na primer, u osnovnim školama 29 procenata manje učenika nego što ih je bilo 2002. godine. Sistem obrazovanja nije u svim aspektima jednako efikasan u adaptaciji na demografske promene. Broj odeljenja jeste smanjen kao posledica manjeg broja učenika, ali ne i broj škola, tako da je i dalje značajan udeo škola sa manje od 50 učenika. Tako se u 60 odsto školskih objekata, uključujući tu i izdvojena odeljenja, školuje tek pet procenata učenika. S druge strane, u gusto naseljenim urbanim sredinama postoje škole sa isto tako visokom koncentracijom đaka, tako da je gotovo petina svih učenika u Srbiji raspoređeno u samo 2,5 odsto školskih zgrada. I regionalne razlike su velike, pa je tako u istočnim i južnim regionima prosek učenika po školskoj jedinici 96, a u Beogradu 453.

O optimizaciji mreže škola brinu lokalne samouprave koje treba da je sprovedu u skladu sa kriterijumima vlade, ali je do kraja 2019. samo 35 odsto lokalnih samouprava usvojilo Akt o optimizaciji obrazovne infrastrukture. Veliki broj mikroškola nalazi se u seoskim i planinskim sredinama koje su loše povezane putevima pa je otežan ili onemogućen prevoz dece do matičnih ili drugih ustanova. Prisutno je i smanjenje nastavnog kadra, ali je ono izraženije u grupi nastavnika zaposlenih na neodređeno vreme. Oba trenda (promene u infrastrukturi i nastavnim kadrovima) manje su vidljivi u srednjem nego u osnovnom obrazovanju.

Ni kada je reč o kvalitetu obrazovanja u periodu od 2000. godine uglavnom ne dobijamo ohrabrujuće vesti. Kvalitet obrazovanja u Srbiji prati se na osnovu nacionalnih i internacionalnih indikatora i instrumenata. Nacionalno spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada škola, pored pozitivno vrednovanih indikatora, ukazuje da standarde u oblasti zvanoj Nastava i učenje ne ispunjava polovina škola. Prema internacionalnim indikatorima, efekti obrazovanja su ispod međunarodnog proseka i učenici iz Srbije izlaze iz obrazovanja sa slabije podržanim kompetencijama nego njihovi vršnjaci. Zaostajanje je očiglednije na starijim obrazovnim uzrastima. Školska znanja su tipično na reproduktivnom nivou, a škola ne radi dovoljno na njihovoj integraciji i funkcionalnoj primeni.

Postoji nekoliko ključnih oblasti preko kojih bi sistem mogao da reaguje na depopulacione trendove i njihove efekte na kvalitet obrazovanja, a ovde ćemo pomenuti samo neke od njih. Proširenje obuhvata obrazovanjem, naročito među osetljivim grupama, mora da počne od predškolskog uzrasta. Procenat romske i siromašne dece koje pohađaju predškolsko značajno je niži od udela opšte populacije, kao što je i procenat dece iz opšte populacije uzrasta tri do pet i po godina ispod proseka EU. Osnovni problemi u našem predškolskom sistemu su neadekvatno raspoređeni kapaciteti, manjak diversifikovanih programa i izostanak edukacije roditelja iz osetljivih grupa o značaju predškolskog obrazovanja i vaspitanja. Nepotpun obuhvat vidljiv je i na nivou osnovnoškolskog obrazovanja, iako je ono obavezno. Opet, u najvećoj meri pogođena je populacija romske dece, pa njih polovina završava osnovnu školu, a polovina odustaje ili odlazi u druge sredine. Broj romskih učenika u srednjim školama je nevelik, dok su na univerzitetskim nivoima oni prava retkost. Uprkos dobrim politikama i značajnim strateškim akcijama podrške (recimo, Dekada Roma, dve nacionalne strategije integracije Roma), romski učenici su slabo podržani u praksi. Na primer, iako ovi učenici tipično žive u uslovima siromaštva, tek 34 lokalne samouprave (od 174) obezbeđuje udžbenike za ovu decu, devet samouprava obezbeđuje stipendije za srednjoškolce, a šest za studente.

Integracija učenika sa invaliditetom i teškoćama u razvoju je zakonski podržana sa vidljivim efektom na broj učenika u specijalnim školama. Međutim, i dalje postoje specijalne škole i odeljenja, a postoji i trend povratka učenika iz redovnih u specijalne škole. Dodatne transformacije u sistem, kao i osetljivija podrška su neophodne da bi se potencijali ove kategorije učenika ostvarili.

*Vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofski fakultet u Beogradu

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.