Brisel lovi evropske kupce gasa za rublje

Evropska komisija nije više sigurna u jedinstvo Evropske unije, barem kad je reč o daljem snabdevanju domaćeg tržišta sibirskim gasom ovog proleća. Pogotovo nakon odluke „Gasproma” da obustavi u sredu isporuke prirodnog gasa Poljskoj i Bugarskoj i „pobune” niza članica EU da ne znaju šta je kurs Brisela u novonastaloj situaciji. Uz to stižu vesti da se pojedini trgovci energentima već prilagođavaju novom platnom režimu Moskve prema „neprijateljskim zemljama”.

„Važno je očuvati jedinstvo EU: ne treba da se predamo pred ovakvom ucenom (nedavnom ukazu Kremlja o plaćanju sibirskog gasa isključivo rubljama)”, poručila je u sredu Ursula fon der Lajen, nakon objave „Gasproma” da Poljska i Bugarska ruski gas isporučen od 1. aprila nisu platile ruskom valutom.

Ali, pojedine vodeće evropske energetske kompanije (nemački „Uniper”, italijanski „Eni”, austrijski OMV...) uveliko se spremaju da ispoštuju novi metod plaćanja ruskog energenta preko filijala „Gasprombanke” u Švajcarskoj, izvestio je u sredu londonski „Fajnenšel tajms”. Američki mediji prethodno su bili brži, ali i tajanstveniji: „Četiri evropska trgovca energentima već su obavila plaćanje ruskog gasa rubljama shodno protokolu koji je postavio Kremlj, dok je deset energetskih firmi već otvorilo odgovarajuće račune u ’Gasprombanci’”, objavio je „Blumberg”, bez navoda da li je reč o novoj evropskoj klijenteli „Gasprombanke” ili nekom drugom.

Vrh političke piramide EU u Briselu nakon ove vesti našao se u neprijatnoj dilemi – da li je EU politički i ekonomski monolitna formacija kad je reč o najnovijem „gasnom udaru” iz Moskve?

Nesigurni u odgovor, čelnici Evropske komisije (EK) su posle ovih vesti „Blumberga” i „Fajnenšel tajmsa” javno izašli s apelom, ne imenujući evropske kompanije, da ne pokleknu pred imperativom Kremlja o plaćanju gasa samo rubljama.

„Cene su dogovorene u evrima ili američkim dolarima. Zato pristigli (ruski) gas platite evrima, i kraj priče”, poručio je Valdis Dombrovski, izvršni potpredsednik EK.

U međuvremenu, uprkos ranijim najavama, najviši funkcioneri EK nisu predstavili nacrt šestog paketa sankcija protiv Rusije, već su to nonšalantno ostavili „za neki termin kasnije u maju”. Činjenica da su Sofija i Varšava ostale bez ozbiljnog energetskog oslonca (Bugarska je do sukoba u Ukrajini uvozila 90 odsto energenata iz Rusije, a Poljska oko polovine) izgleda da je ipak ozbiljno uzdrmala krugove moći u EU. Naime, „Gasprom” već godinama snabdeva 23 zemlje od 27 članica EU. Šta će biti s preostalom 21 članicom EU ako po prispeću sledeće obaveze plaćanja „Gaspromu” ne izvrši uplatu po novom protokolu? Na primer s energetskim snabdevanjem u Nemačkoj ili Grčkoj – članicama EU i NATO-a kojima sledeći „sibirski gasni račun” dospeva krajem maja.

„Rusija pokazuje da stvari postaju ozbiljne, odnosno da, ako neko ne izvrši uplatu prema njihovom zahtevu, mogu i da stopiraju isporuke gasa. Mi to moramo ozbiljno uzeti u obzir, jednako kao i EU. Ja to shvatam ozbiljno”, poručio je nemački ministar ekonomije Robert Habek.

Šta Brisel (preciznije EK) sada misli o plaćanju ili neplaćanju sibirskog energenta shodno martovskom zahtevu Kremlja i objavi „Gasproma” nije izgleda jasno ni svim članicama Evropske unije. Naime, EK je prošlog petka izašla s „tehničkim smernicama”, prema kojima nije obavezno da dalje plaćanje „Gaspromu” rubljama predstavlja kršenje sankcija koje je Brisel već uveo. Potom su u sredu, nakon zavrtanja gasnih slavina Poljskoj i Bugarskoj, iz Brisela stigle reakcije da su zahtevi „Gasproma” ravni „uceni”. Niz članica EU, počev od Grčke, Slovačke, Danske, Letonije, Belgije, Austrije, Mađarske i Finske, požalio se u sredu na sastanku iza zatvorenih vrata u Briselu na „odsustvo jasnih uputstava i detalja u smernicama EK”, preneo je „Blumberg”.

Pritisnuta cajtnotom pred kojim se nalaze Nemačka i druge članice EU, u pogledu daljih uplata „Gaspromu”, Evropska komisija je za 2. maj zakazala vanredni samit EU.

Pojašnjenje smernica EK oko daljeg pravovaljanog platnog prometa evropskih trgovaca energijom s „Gaspromom” preko dva računa u „Gasprombanci”, jedna je od ključnih najavljenih tema. Istovremeno, Brisel će pokušati da razjasni koliko je država već platilo gas rubljama, preneo je juče portal „Evroaktiv”.

Čini se da se članice EU nisu među sobom koordinisale kad je reč o tome šta će dalje preduzeti povodom dva osetljiva energetska imperativa, utisak je instituta „Brojgel” u Briselu. Naime, s jedne strane, mora se održati (bar još neko vreme) redovno snabdevanje domaćeg tržišta ruskim gasom, a s druge je nalog iz Moskve da se basnoslovno vredne energetske transakcije ubuduće obavezno konvertuju u rublje, po kursu Centralne banke Rusije.