Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MUP FORMIRAO JEDINICU ZA SUZBIJANjE EKOLOŠKOG KRIMINALA

Za sve koji zagađuju prirodu kazne moraju da budu strože

Ekološki kriminal uništava biljni i životinjski svet, vodu, zemljište i vazduh, a bez represije ljude je teško naterati da se ponašaju u skladu sa pravilima, kaže Živica Munćan, načelnik novoformirane jedinice MUP-a Oporavak prirode od štetnog uticaja je dugotrajan
Опоравак природе од штетног утицаја је дуготрајан (Фото А. Васиљевић)

Šumokradice, lovokradice, trovači prirode... odnedavno su pod lupom pripadnika Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP-a koja je formirana krajem februara u okviru Direkcije policije.

Pripadnici MUP-a su i dosadašnjim radom postupali po svim delima koja se odnose na ekološki kriminal. Ali, uspostavljanjem ove nove jedinice, na adekvatan način će se usmeravati rad kriminalističkih inspektora na teritoriji cele zemlje, tačnije, u policijskim upravama u 27 gradova.

Živica Munćan, načelnik novoformirane Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, kaže u razgovoru za „Politiku” da će građani policiji moći da prijavljuju krivična dela ekološkog kriminala – pisano, usmeno, ili elektronskim putem neposredno u područnim policijskim upravama ili na adresu MUP-a, ali i nadležnim tužilaštvima.

Živica Munćan

„Ekološki kriminal za posledicu ima zagađenje vode, zemljišta i vazduha čime se ugrožava javno zdravlje, na primer, kancerogenim, toksičnim, radioaktivnim materijama... Takođe, ovaj vid kriminala uzrokuje oštećenje ili uništenje prirodnih resursa, biljnog i životinjskog sveta, čime se narušava prirodna ravnoteža eko-sistema, a oporavak prirode od ovakvog štetnog uticaja je dugotrajan”, naglašava Munćan.

Karakteristika ekološkog kriminala je da često nema neposrednih žrtava koje ga prijavljuju, a negativne posledice ove pošasti mogu se pojaviti nakon nekoliko godina. Visok profit, nizak rizik od otkrivanja prestupnika i blaga kaznena politika učinili su ekološki kriminal privlačnim za šumokradice, lovokradice, trovače prirode... Zato je i potrebna neka promena u ovoj oblasti.

„Planiramo da, ne samo kroz reaktivno već i kroz proaktivno delovanje povećamo stepen otkrivanja ovih krivičnih dela, da smanjimo tamne podatke ekološkog kriminala i da potencijalne učinioce odvratimo od toga što su naumili”, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o postupanju ove jedinice, pripadnici ekološke policije će sarađivati sa nadležnim tužilaštvima, Ministarstvom za zaštitu životne sredine, građanima, pokrajinskim inspekcijama kao i sa inspekcijama lokalne samouprave.

„Najvažnije je da podignemo javnu svest o ovoj temi i da svako od nas krene od ličnog primera, to jest, svog odnosa prema prirodi. Ako hoćemo da se bavimo ekologijom, prvo moramo svoje ponašanje i običaje da prilagodimo očuvanju životne sredine i tako ćemo napraviti jedan veliki korak”, naglašava Munćan.

Naš sagovornik smatra da treba pooštriti kaznenu politiku u vezi sa delima ekološkog kriminala.

„Bez oštrije kaznene politike veoma je teško naterati ljude da se ponašaju u skladu sa pravilima. Trenutne kazne su blage i neadekvatne pa se ljudi i ne boje od represije. Nažalost, mnogo je primera da lokalna samouprava čini neverovatne napore da očisti divlje deponije a za mesec, dva na istim mestima ona se ponovo pojavi. Najviše bih voleo da imamo javnu svest o ovim problemima i da niko od nas ne zagađuje prirodu”, napominje Munćan.

Oni koji zagađuju prirodu odnedavno su pod lupom pripadnika Jedinice MUP-a za suzbijanje ekološkog kriminala (Foto R. Krstinić)

U Srbiji godišnje nestane stotine hiljada hektara šuma. Najviše se krade na jugu. U opštini Kuršumlija, oko administrativne linije sa Kosovom, zbog upada naoružanih bandi šumokradica sa kosovske strane, malobrojni meštani koji su tu ostali svakodnevno strahuju i za svoju bezbednost.

Jedan od razloga formiranja Jedinice za ekološki kriminal i zaštitu životne sredine je upravo nelegalna seča šuma u Kopnenoj zoni bezbednosti.

„Kolege koje rade u područjima tih policijskih uprava imaju ozbiljan problem sa pustošenjem šuma i šumokradicama. Ugrožena je i ’Srbijašume’ koja održava šumske predele. Jedan od zadataka naše jedinice biće da pomognemo u ovoj borbi i da stanemo na put šumokradicama i pustošenju šuma uz administrativnu liniju, kao i na celoj teritoriji Srbije”, zaključuje Živica Munćan.

Kada je reč o nelegalnom ribolovu, predeli koji su najugroženiji u našoj zemlji su posebna staništa riba – zimovnici i mrestilišta. To su oni delovi reka gde nikada i nije dozvoljeno izlovljavanje, gde riba po nekom svom prirodnom refleksu i nagonu odlazi da se mresti.

Od životinja je najugroženija jelenska divljač, a krivolovci često ubijaju i plemenitu srneću divljač. Pojedinu divljač i predatore – divlje svinje, vukove... ljudi često love na nezakonit način, na primer, takozvanim jamarenjem i slično. Neretki su i slučajevi zlostavljanja životinja.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

JJ
Na Divcibarama, djubre do djubreta, sramota. Voze kvadove kuda hoce, preorali livade. Pa ko je to ko baca otpatke u prirodu i potoke i unistava lepotu? Mentalni bolesnik! Kad cete krenuti zaista da kaznjavate, umesto sto se samo prica i prica, bahata rulja nece stati, vlada opsti bezobrazluk, dusa me boli kad gledam koliki potencijal Srbija ima, a mi ga unistavamo.
bambi
Je li kazne vaze i za direktore ili samo za obicne smrtnike?
Deka
Kasnimo 20 godina sa time, gradjani nece otpad da bace u korpu, iako pored nje stoje. Nije ni cudo sto je stanje tako
vox ex populi
Nije mi jasno, KO ŠTITI te kriminalce što zatrpavaju Srbiju smećem ? To je rešivo u roku godinu dana. Prelazne mere-simbolična kazna uz upozorenje šta sledi ako ponove. Po isteku pola godine, drakonska kazna koja će biti takva da nikada više ne bace ni opušak.
Dule Astro
Na ovaj način do sada odgovorni mogu i dalje da ne rade svoj posao. Sve ovo je već bilo u nadležnosti postojećih institucija koje nisu radile kako treba svoj posao. Sada će i zvanično moći da da nastave ga ne rade jer eto, nisu oni nadležni već ova nova jedinica.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.