Svadbena zvona jača od ratnih bubnjeva

U danu kada je počeo rat između Rusije i Ukrajine Svjatoslav Jursin i Jaruna Arijeva sklopili su brak u Sabornoj crkvi Svetog Mihaila u centru Kijeva. Obučeni u tradicionalne ukrajinske nošnje, mladenci su izgovorili sudbonosno „da” dok su Kijevom odzvanjale sirene koje su najavljivale vazdušnu opasnost i potom se uputili u najbliže sklonište, zajedno s malobrojnim gostima koji su prisustvovali ovoj svadbenoj ceremoniji.

„Ako nam je suđeno da umremo, želimo da umremo zajedno”, rekao je Svjatoslav, odgovarajući na pitanja novinara zašto su se odlučili na sklapanje braka u danu kada je počeo rat, a potom je s njima podelio i jedan intiman detalj – s Jarunom se verio 24. februara prošle godine i ništa nije moglo da ga spreči da s njom stane pred matičara godinu dana kasnije. A ako je suditi prema najnovijim podacima Ministarstva pravde Ukrajine, više od 30.000 mladenaca u ovoj zemlji sklopilo je brak od početka invazije Rusije na Ukrajinu. Neki su brak planirali i pre nego što su se začule ratne trube i bubnjevi, a drugi su poželeli da se zakunu na večnu vernost kada su shvatili da se nalaze u životnoj opasnosti. Zbog toga je resorno ministarstvo pojednostavilo proceduru venčanja tokom ratnog stanja, pa je sada brak moguće sklopiti i preko onlajn platforme. Kako je objasnila zamenica ministra pravde Valerija Kolomijec, brak može biti sklopljen i ako jedan od supružnika nije fizički prisutan – preko zum aplikacije, a pod određenim uslovima brak mogu registrovati ne samo matičari već i pripadnici vojske i policije.

Matičarka Gordana Zorić, koja je više od tri decenije venčavala zaljubljene parove u beogradskoj opštini Stari grad i organizovala prvo kolektivno venčanje tokom NATO bombardovanja, nije iznenađena ovolikim interesovanjem ukrajinskih parova za sklapanje braka. Ona priznaje da je grupno venčanje bilo jedno od najlepših dana u njenom životu i kaže da i danas ima veoma živa sećanja na scenu u kojoj 19 mladih i zaljubljenih parova u svečanoj sali Starog dvora svojim gromoglasnim sudbinskim „da” nadjačava zvuke sirena usred ratnog aprila 1999. godine. Pobeda boginje Venere nad ratobornim Marsom ušla je u nacionalnu istoriju kolektivnih venčanja, a 19 mladenaca – među kojima su bile i dve rođene sestre, Nataša i Mirjana Matić, jedan vojnik, dva postdiplomca, par lekara i nekoliko mladoženja izbeglih iz ratnog pakla bivše Jugoslavije – ušlo je i u svetsku istoriju kao prvi bračni parovi koji su „usred rata iz inata” izgovorili kolektivno „da”. Godinu dana kasnije u njihovom naručju bezbrižno su spavali pet dečaka i jedna devojčica, verovatno ne sanjajući da su iz tog naručja usred bombardovanja poleteli golubovi mira, praćeni molitvama njihovih roditelja da sva deca na svetu imaju miran san.

„Ljubav ne može da stane pod bombama, a moje iskustvo govori da u vanrednim okolnostima ljudi imaju potrebu da ozvaniče svoje emocije. Ja sam tokom celog ratnog proleća 1999. godine venčavala ljude u uniformi, koji su se sa fronta vratili samo na jedan dan da bi sklopili brak. Koliko puta sam plakala zajedno s trudnim nevestama koje su pratile svoje muževe na front odmah nakon venčanja. I kada su Srbiju zadesile poplave 2014. godine, mladenci nisu odlagali svoje planove. Venčavali su se i za vreme pandemije korone jer je ljubav jača od svih egzistencijalnih strahova. I dobro je što je tako”, zaključuje omiljena beogradska matičarka.

Iskustvo ove matičarke potvrđuje i psiholog Vladimir Ostojić, koji objašnjava da ljudska vrsta ima biološku potrebu za reprodukcijom kada oseti da je egzistencijalno ugrožena – to je odgovor na pitanje zašto ljudi sklapaju brakove i rađaju decu kada oko njihovih glava lete meci.

„Nagon života Eros ima potrebu da odnese pobedu nad Tanatosom, nagonom smrti. Još nas je Frojd učio da Eros objedinjuje sve nagone samoodržanja – kao što su glad i žeđ, kao i nagone održanja vrste, odnosno seksualne nagone. Zbog toga je Eros u osnovi ne samo braka i porodice već i svake socijalne zajednice i kulture. Da nema nagona za životom, mi bismo kao vrsta bili odavno osuđeni na odumiranje. Ilustrativni dokaz te teze jeste i pandemija virusa korona, s kojom živimo više od dve godine. Podaci govore da su se deca pravila i za vreme vanrednog stanja, kada smo bili preplavljeni strahom za sopstveni život i nismo imali ni lek, ni vakcinu protiv kovida 19”, podseća naš sagovornik.

O tome svedoče i najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku – iako vitalni grafikoni i dalje beleže dramatičan porast broja preminulih, u prva tri meseca ove godine rođene su 504 bebe više nego u istom periodu prošle godine. Rode su najviše sletale u region Šumadije i zapadne Srbije, gde je rođeno 288 beba više nego lane, dok je u Beogradu 206 mališana više upisano u matične knjige rođenih nego u prva tri meseca prošle godine. U Istočnoj i južnoj Srbiji beleži se samo diskretan porast broja novorođenčadi od jedan i po odsto, dok je u Vojvodini rođeno manje beba nego u istom periodu lane.