Umetnost mora da bude prostor slobode

Osobenost Dah teatra ogleda se u njegovom u trajanju, jer smo ušli u 31. godinu postojanja, što je po mnogim merilima solidan staž, a u našim uslovima nešto što je gotovo nemoguće, imajući u vidu da smo nezavisni umetnički kolektiv, koji se profesionalno bavi scenskim umetnostima, kaže za „Politiku” rediteljka Dijana Milošević, prva dama Dah teatra koja je govorila o njegovim osobenostima, novim iskoracima, …

– Jako je važno održati tu vatru stvaranja, potrebu da se umetnošću interveniše u društvu. Ni mene, ni moje saradnike nikad nije zanimala zabava, nuđenje zaborava, eskapizam. Mi smatramo da umetnost, a posebno scenska, ima moć da podstakne važne procese u društvu, kao što je recimo pomirenje ili isceljenje, ili da javno postavi često neugodna pitanja koja vode do promišljanja i u krajnjem slučaju do promene. Naš izraz se uvek oslanjao na savremenu vizuelnu umetnost, muziku, savremeni ples, eksperimentisali smo sa različitim formama i težili pomeranju granica u shvatanju scenske umetnosti – kaže naša sagovornica i dodaje:

– Naše predstave nastaju iz velike zapitanosti i potrebe da se duboko istraži tema koja nas obično boli, opseda i koristimo sredstva koja su svojstvena umetnosti novog doba, koja se oslanja na montažu, paralelne dramaturgije, skokovitu logiku sna. Mene apsolutno ne zanima linearna priča, pošto smatram da naša percepcija drugačije funkcioniše i uvek pozivamo publiku na uzbudljivo putovanje, gde postoji veliki prostor za njihovo lično učitavanje značenja. Umetnost i predstave koje nude servirana značenja i pojednostavljene naracije su meni strahovito ne samo dosadne nego i lažne. Mi želimo da živimo u demokratskom društvu ali ono što nam se često nudi na scenama jesu autokratske interpretacije, gde se ne poštuje moć publike i svakog gledaoca da samostalno razmišlja. A onda se čudimo što živimo kako živimo. Umetnost mora da bude prostor slobode, to nije samo fraza, to mora da se živi i tu slobodu mi osvajamo kroz naše predstave i projekte.

Da Dah teatra održava vatru koja gori, potvrđuju novi planovi na kojima istrajava. Poslednja predstava koju su uradili „ Drveće pleše”, realizovana je u saradnji sa Institutom za umetničku igru iz Beograda, koju su igrali svega nekoliko puta, zato što je rađena za prostor javnog parka.

– Morali smo da sačekamo proleće da bismo nastavili da je izvodimo. To je predstava koja se bavi značajem drveća za život čoveka, posebno u gradovima, i želi da mobiliše naše sugrađane na otpor u odnosu na sečenje i uništavanje drveća i šuma koje se na žalost masovno dešava kako u Beogradu tako i u celoj zemlji, a sve u svrhu zarade pojedinaca. Tu predstavu planiramo da izvodimo u Beogradu, ali i na mnogim drugim mestima i da je igramo internacionalno sa idejom da sarađujemo sa lokalnim umetnicima, koji bi postali deo našeg umetničkog tima – kaže Dijana Milošević.

Dah teatar je partner u više evropskih projekata koji se bave različitim temama, kao što su ekologija i klimatske promene, nasilje nad ženama i mladim devojkama, ljudskim pravima… Već početkom maja čeka ih gostovanje na Eksplorez festivalu u Amsterdamu, u organizaciji Zid teatra, u okviru Fejt projekta koji je podržan od strane EU programa „Kreativna Evropa”.

– To je projekat koji se bavi uključivanjem migranata u Evropi u umetničke projekte i procese sa idejom profesionalne saradnje, a mi gostujemo sa predstavom „Zemlja” u režiji Jadranke Anđelić kao i mojim predavanjem-performansom „25 čaša vina”. U junu smo pozvani na Eks teatar fest u Pančevu, u avgustu na Nišvil pozorišni festival sa „Drvećem pleše”. Posle odmora čeka nas još niz gostovanja i putovanja zbog saradnje na projektima, kao što su Island, Irska, Nemačka – otkriva direktorka Dah teatra.