„Njegoš na Kosovu” pre tridesetak godina

Nemam običaj da iz novina isecam posebno važne, zanimljive ili korisne tekstove, ali sigurno nije slučajno što sam izdvojila, sačuvala i nedavno u svojoj ličnoj arhivi pronašla sledeći. Reč je o kratkoj vesti s vrha strane Kulturni život iz izdanja „Politike” od 22. septembra 1987. godine. Nudim je ovim putem čitaocima i javnosti jer govori o prošlosti na koju nam sadašnjost liči.

Ona pobuđuje na razmišljanje o tome šta je činjeno i šta nije činjeno a trebalo je, o odgovornosti onih koji su odlučivali i posledicama donetih odluka, o tome da li se znalo, ili bar pretpostavljalo, šta se može i šta će se izroditi iz naoko malih znakova „pored puta” od pre nekoliko decenija. Istovremeno, valja se setiti da se i u međuvremenu olako prelazilo preko mnogih malih, ali opasnih i upozoravajućih događaja, i to ne samo u domenu kulture i umetnosti. Danas su svi signali zlog vremena jasni i glasni i ne mogu se previđati – samo je pitanje hoće li se, može li se i koliko celishodno tim povodom delovati.

Tekst vesti glasi (fotokopija u prilogu):

„Posle dve godine čekanja glumačka družina pozorišta DODEST iz Titograda dobila je od nadležnih organizacija Kosova odobrenje za turneju po ovoj pokrajini s predstavom ’Gorski vijenac’ u režiji Slobe Milatovića i u izvođenju Žarka Lauševića, Petra Božovića, Gorana Sultanovića, Ljiljane Dragutinović.

Sve predstave se igraju u portama srednjovekovnih manastira, a posle Studenice od 21. do 23. oktobra posetiće se još Gračanica i Pećka patrijaršija. (D. Z.)”

Branka Otašević,
novinar, Beograd