Sankcije teniserima osnažuju rasizam

Zabrana ruskim i beloruskim sportistima i teniserima da igraju na velikim turnirima mnogo govori o onima koji su doneli takve odluke. Šta se time ukazuje sankcionisanima i svetskoj javnosti? Prvo, da je svaki Rus i Belorus nepoželjan na tlu zapadnih zemalja, bez obzira na to da li ima bilo kakve veze s ruskom intervencijom u Ukrajini. Drugo, težina i najveća opasnost takvih ničim neopravdanih odluka dovode do sveopšte diskriminacije celokupnog ruskog naroda, a ne samo Putina, koji im je poseban trn u oku. To pokazuje da im nije smetnja samo Putin, već svaki državljanin Rusije. Time se ide na teren čistog rasizma koji nije zasnovan na boji kože, već na verskoj osnovi. Rasizam po osnovu verske pripadnosti stvara najbolji teren za sveopštu mržnju svega što potiče od pravoslavlja. Traženje od drugih pravoslavnih država, pa i Srbije, da na isti takav način uvode sankcije Rusiji jeste pretnja za kolektivni nacionalni identitet Srba. Posle toga bi došle na red posete pape teritorijama koje su uvele sankcije Rusiji i postepena asimilacija i tih naroda i pokrštavanje pravoslavnog sveta.

Zapad uopšte ne traži razloge i uzroke intervencije i ne vidi kako se legitimišu borci za prava Ukrajine. Oni vide, ali im ne smeta, jer je sve to usmereno isključivo protiv njihovog „krvnog” neprijatelja i njihove emocije sada su se neskriveno razlile po celom Zapadu. Posle Vimbldona, i Italija sprema zabranu pojedinačnim sportistima ruskog porekla da zaigraju na njenom tlu. To pokazuje da se te odluke donose iz jednog centra. To je toliko sramno, neobjašnjivo i neviđeno u istoriji da je bilo kakav komentar izlišan. Za njih je svaki Rus nepodobno biće kojem treba sve zabraniti: hleb, vino, sport i kulturu. To je genocid bez presedana u istoriji. Ukazuje nam da je takav kvazikulturni nivo zapadne hemisfere opasno naopak i iskrivljen kad je u stanju da donosi takve odluke protiv potpuno nevinih lica. Za njih nijedan Rus nije dobar i treba ga proterati s njihove teritorije. To sada rade i s diplomatama koji rade u Ujedinjenim nacijama. Rusiju će izbaciti iz Saveta bezbednosti UN na posredan način – uskraćivanjem gostoprimstva diplomatama koji treba da glasaju na sednicama SB UN. Time će dovesti do raspada UN i do neminovnog stvaranja regionalnih organizacija i direktne podele sveta na dva pola.

Plašim se da je većina prirodnog blaga i energetskih resursa na onoj strani gde su Rusija, Kina, Indija i sve one zemlje koje su protiv SAD. Dalje se plašim da će Rusija uzvratiti i napasti sve one zemlje koje koriste svoju teritoriju za direktno ugrožavanje suvereniteta Rusije. Neće tako dugo moći da pomažu Ukrajini države kao što to sada rade Poljska, Rumunija, Bugarska, Slovenija, bez sankcija od strane jedne Rusije. Ako misle da udruženim snagama unište Rusiju, onda će ona posegnuti i napasti i njihove vitalne interese i vojne objekte. Konstantna vojna pomoć neće moći unedogled da bude tolerisana od strane Rusije i ona ih neće više opominjati. Samo će se jednoga jutra uhvatiti za glavu kada vide svoje vojne objekte u vazduhu. Neće im pomoći to što su članice NATO-a. Putin je tim državama jasno stavio do znanja da se ne igraju, a one to konstantno rade. Već sada su prešle crvenu liniju i njihov zajednički poduhvat bacanja Rusije na kolena neće proći nekažnjeno.

Moj savet svim navedenim državama, kao i Finskoj i Švedskoj, jeste da se ne uzdaju mnogo u pomoć Amerike, jer su svesne da svetski rat dovodi do potpunog uništenja svih. Takođe, svi su na Zapadu svesni da su ugrozili bezbednost Rusije i da neće moći još dugo tako ležerno da šalju ubojna sredstva protiv nje. Može im se to vratiti kao bumerang. Gospodin Šolc i Makron uviđaju taj scenario koji bi mogao da nastupi i nadam se da će svojim razumnim potezima uspeti da balansiraju u održanju svetskog mira.

Simo S. Stokić,
dipl. pravnik