Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prvih 100 godina Pasterovog zavoda u Novom Sadu

Najbolja Pasterova modifikacija je bila novosadska vakcina protiv besnila dr Hempta. Trajala je od 1925, pa decenijama, kaže dr Dušan Lalošević
Вакцинисање (фото из књиге)

Novi Sad – Dečak je u bolnicu donešen na rukama, jer ne može da stane na noge. Neprestano pljuje gustu slinu i stalno se nalazi u velikom uzbuđenju i motorično nemiran: diže se i baca po krevetu, grebe rukama po svom telu i krevetu i maše glavom, a više puta odaje od sebe neke zvukove kao da hoće da se uguši. Moli da mu se da vode, ali čim ju opazi, okrene glavu... Istog tog 1. januara 1933, umro je u kikindskoj bolnici od besnila, a ceo ovaj epidemiološki slučaj iz Mokrina zabeležen je u arhivi Pasterovog zavoda u Novom Sadu.

Kako piše novosadski lekar i profesor dr Dušan Lalošević, koautor monografije koja je nedavno izašla iz štampe povodom 100 godina ovdašnjeg Pasterovog zavoda, oboleli se navodno igrao sa mačićima koje je ujeo besan pas 12. decembra 1932, a imao je oderotine na desnoj šaci. Mačići su poubijani i spaljeni, kad je stigao nalaz iz zavoda, a opština Mokrin je ustanovi dostavila glavu psa za pregled. Isti besan pas ujeo je još jednog trogodišnjeg dečaka i mladića starog 24 godine, oba antirabično cepljena, koji su ostali zdravi.

U to vreme, Pasterov zavod, osnovan u Novom Sadu 1921, već je imao svoju vakcinu protiv besnila, koja je tu usavršena i počela da se proizvodi 1925. Bila je poznata pod imenom Novosađanina dr Adolfa Hempta, osnivača i upravnika zavoda, koji je, prema rečima Laloševića, bio jedan od najvažnijih među tim ustanovama u Evropi.

„Čak je tridesetih godina daleko prevazišao pariski Pasterov zavod, prvi u koga smo uvek bili zagledani. Međutim, pariski je toliko bio pod uticajem Luja Pastera, koji je umro još 1895, da njegovi lekari nisu ništa menjali decenijama, nego su se držali originalne Pasterove metode, dok su je svi drugi daleko usavršili. Najbolja Pasterova modifikacija je bila novosadska vakcina protiv besnila dr Hempta. Trajala je od 1925. pa decenijama, čak i posle Hemptove smrti, u celoj Evropi, sve od kraja 1980”, izjavio je Lalošević na promociji monografije „Od vakcine do muzeja”, održane u Muzeju Vojvodine.

Knjigu, čiji je izdavač Muzej Vojvodine, potpisuje i kustos-istoričarka Snežana Dobrić, koja rukovodi muzejskim depadansom, Medicinskom zbirkom – Pasterov zavod. Zbirka je smeštena u Hemptovoj kući, proglašenoj za spomenik kulture, u krugu kliničkog centra. Tu su postavljene dve izložbe, o dr Hemptu i o gradskom fiziku dr Milanu Simonoviću, jednom od trojice braća Simonović, koji su svaki na svoj način ostavili traga u istoriji medicine.

„Izložbu o životu i delu dr Hempta uspeli smo da postavimo zahvaljujući entuzijazmu profesora Laloševića i sačuvanim eksponatima, kao što su vakcine, mašina koja ih je vakuumirala, odnosno pripremala za upotrebu...”, kaže za „Politiku” Dobrić.

Ona opisuje Hempta kao običnog, ali veoma obrazovanog čoveka, koji je govorio šest-sedam svetskih jezika, prisustvovao na međunarodnim medicinskim skupovima, interesovao se za muziku i bio omiljen kod zaposlenih u zavodu.

Obe izložbe, po njenim rečima, govore o istoriji medicine, ali i grada, podneblja i države, od kraljevine SHS do danas. Pišući i o Milanu Simonoviću u monografiji, ona navodi da ga je ustaška vlast penzionisala, a da je po oslobođenju nastavio da radi u svojoj privatnoj ordinaciji, do svoje 83. godine.

„Pored saveta koje je davao, verovao je u, kako se to danas naziva, ’intuitivnu dijetu’, odnosno da bolestan čovek sam najbolje oseća koja mu hrana prija”, navodi autorka u knjizi koja obiluje raznovrsnim arhivskim dokumentima i fotografijama.

Recezent monografije dr Drago Njegovan, bivši direktor Muzeja Vojvodine, kaže da njenu veliku vrednost predstavlja objavljeni dokumentarni materijal: fotografije ličnosti u raznim periodima života, njihove porodične i laboratorijske fotografije, one koje svedoče o zgradama, umetničkim i drugim delima, faksimilima žurnala i naučnih časopisa, kao i knjigama koje su publikovali dr Hempt od 1902. i njegovi saradnici i naslednici, kopije državnih dokumenata koje svedoče o istoriji prvog veka Pasterovog zavoda.

Autor Lalošević napominje da je novosadski zavod imao najveće vakcinologe sveta, jer je pored dr Hempta tu bio i dr Pavle Fenje, glavni autor moderne vakcine protiv variole, koja je iskorenila ovu zarazu. Emigrirao je u Kanadu jer ovde nije mogao da dobije stan.

„Zapretili su mu da će ga izbaciti iz zavoda i premestiti u sanitarnu inspekciju. On napusti Jugoslaviju, emigrira u Kanadu i napravi izuzetnu karijeru virusologa i vakcinologa”, kaže Lalošević.

Hemtov naslednik, dr Milan Nikolić, okupio je, po rečima autora, izuzetan tim lekara među kojima je bio Zdravko Jelesić, mikrobilog koji je imao seriju interesantnih radova. „Evo naslova jednog: Izolovanje virusa besnila iz slepih miševa u Novom Sadu. To je bio praktično prvi nalaz u Evropi”, dodaje.

Po njegovim rečima, drugih sto godina Pasterovog zavoda u Novom Sadu počinju sa koronom ‒ virus je izolovan, uveliko se radi i u toku su eksperimenti odobreni od pokrajinske i republičke vlasti.

Besnilo

Dr Lalošević navodi da je danas zaštita od besnila, ako se primeni pravilno i na vreme, 100 odsto uspešna, iako smrtnost kod besnila, kada se razviju simptomi encefalitisa, takođe ostaje 100 odsto. Poslednji humani slučajevi besnila su kod nas zabeleženi 1964. godine u Vojvodini, 1976. u centralnoj Srbiji i 1980. na Kosovu i Metohiji.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.