Ukrajina se priprema za kontraofanzivu

Nemačka će u Ukrajinu transportovati sedam samohodnih haubica, uz pet takvih sistema koje je holandska vlada obećala. Ministarka odbrane Kristin Lambreht kaže da će isporuka biti obavljena u narednim sedmicama. Reč je o haubicama koje Berlin naziva najmodernijim na svetu i jednim od najmoćnijih artiljerijskih oružja. Prošle sedmice su prvi put u Kijev poslali i teško naoružanje, tenkove za protivvazduhoplovnu odbranu „gepard”. I Velika Britanija će „sve više pomagati Ukrajini”, kako to reče premijer Džonson, što će trajati dok god je „pomoć potrebna”.

„Šta god Putin pokušao da uradi ukrajinskom narodu, on nikada neće slomiti njegov duh”, preneo je „Gardijan” reči Borisa Džonsona.

Volodimir Zelenski, koga britanski premijer voli da oslovi kao „zaista jednog od najneverovatnijih lidera modernog doba”, računa na tu pomoć i zaštitu ukrajinskog duha od strane zapadnih zemalja kako bi svoje ljude njihovim oružjem mogao od sredine juna da usmeri u kontraofanzivu. SAD i pojedini saveznici počeli su da dopremaju u Kijev haubice sa Zapada, a ukrajinski predsednik očekuje da će se to ubrzano nastaviti.

Do tada Rusija vodi žestoke borbe za Donbas i zauzimanje Mariupolja, koje je svedeno na bitku za „Azovstalj”, u čijim podrumima se kriju lokalni regruti i vojska na čelu s pripadnicima „Azova”, ali i civili. O tome šta se tamo dešava kruže oprečne informacije. Ukrajinska strana kaže da su Rusi upali u podrume i da se vode krvave borbe, ali da se oni neće predati. Kažu i da neprijateljska vojska sprečava da civili izađu. Kremlj demantuje ove tvrdnje. Vladimir Putin je izjavio da Kijev treba da naredi borcima da polože oružje, a da civili i dalje mogu da napuste čeličanu. S tim u vezi je generalni sekretar UN Antonio Guteres istakao da organizuju još jednu evakuaciju iz Mariupolja.

U verziji britanskog Ministarstva odbrane Rusija zauzimanje čeličane povezuje s obeležavanjem Dana pobede u Drugom svetskom ratu – 9. maja, pa, kako kažu, Rusi već drugi dan potenciraju kopnene napade da bi okončali zauzimanje Mariupolja, jer Putin želi da ostvari simboličan uspeh u Ukrajini.

Rusija se fokusira na to da svakodnevno informiše javnost o uspesima na terenu, pa su juče, kako kažu, pogodili 45 vojnih objekata, među kojima i skladišta raketno-artiljerijskog naoružanja u nekoliko rejona.

EU je, osim isporuke oružja, usmerena na sprovođenje šestog paketa sankcija, koji uključuje embargo na rusku naftu, što je podelilo uniju. Najglasniji je Viktor Orban, koji ne podržava odluku Brisela, zbog koje će na mađarsku ekonomiju, kako kaže, pasti atomska bomba. Orban je spreman da pregovara ako bude iznet novi predlog sankcija koje će biti u skladu s interesima njegove zemlje. Obrazložio je da bi Mađarskoj trebalo pet godina uz ogromne investicije u rafinerije i naftovode kako bi se transformisao sistem u zemlji koja je 65 odsto zavisna od ruskog gasa. Mađarska ne želi ni da šalje oružje u Ukrajinu, jer bi isporuke mogle da se nađu na meti ruskih napada u pograničnim područjima gde žive etnički Mađari. Embargo na uvoz ruskog gasa je „jasna crvena linija” i za Austriju. Ministarka privrede Margaret Šrambek kaže da su Beč i Berlin jasno protiv embarga na ruski gas, jer bi to više štetilo nego što bi koristilo, a poručila je i da Nemačka neće u budućnosti moći da računa na skladišta gasa u Austriji.

„Novcem poreskih obveznika možemo da se brinemo samo o skladištima koja služe za austrijske potrebe. Ne možemo novcem naših poreskih obveznika kupovati gas za Nemačku, Francusku ili Holandiju”, objasnila je. Skladište u Hajdahu, koje je u vlasništvu „Gasproma”, gotovo je prazno.

Austrijanci ne žele u NATO

Dok se raspoloženje u neutralnim zemljama poput Švedske i Finske promenilo u korist alijanse, u Austriji se građani izjašnjavaju protiv vojnog svrstavanja. Njih svega 14 odsto podržava pristup, a 75 procenata to jasno odbija. Istraživanja Instituta za demoskopiju i analizu podataka kaže i da su Austrijanci skeptični prema pristupanju Ukrajine EU.