Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE PRIPREME ZA UPIS U SREDNjE ŠKOLE I NA FAKULTETE

Maturanti uče u tri smene

Odlučni da se domognu najpoželjnijih smerova, đaci svakodnevno uče u školi, s privatnim profesorima i samostalno, a rade i maturske radove. Roditelji podižu kredite. Nije lako ni jednima ni drugima
(Фото Д. Жарковић)

Uskoro iz osmoletki i gimnazijskih klupa izlaze prve generacije školovane po reformisanim planovima i programima. Njihovo je obrazovanje u poslednje tri školske godine dodatno „reformisala” epidemija virusa korona, naprasno izmeštajući đake i nastavnike iz tradicionalnih u onlajn učionice, na prinudni povremeni rad na daljinu. U kandžama kovida 19 školski sistem je „pokazao adaptibilnost”, „nije izgubljen nijedan školski dan” u teoriji prosvetnog vrha. U praksi se u mnogim školama nastava svela na imitaciju obrazovanja, preletanje lekcija, jurenje ocena, a ne znanja, ispunjavanje forme, a ne suštine, što dobro ilustruje primer da još od marta 2020. godine đaci medicinskih škola imaju praksu samo u školskim kabinetima, a ma koliko oni bili dobro opremljeni, nije isto raditi s lutkama i s pacijentima.

I to je slika obrazovanja, kao i to što roditelji, kako tvrde, podižu kredite da bi školarcima platili privatne časove iz gotovo svih opšteobrazovnih predmeta, da bi deca nadomestila ono što je trebalo da savladaju u školi. U takvim uslovima stasali maturanti sada su u niskom startu pred početak trke za upis u srednje škole i na fakultete. Odlučni da se domognu najpoželjnijih smerova, uče u tri smene – s predmetnim nastavnicima u školi, s privatnim profesorima i samostalno. Nije im lako.

– Propusti u znanju su onoliki koliko su đaci sebi dali slobode. Hoću da verujem da je većina nastave na daljinu bila solidna iako nije bilo isto u svakoj školi. Neki su shvatili da im onlajn lekcija nije jasna, odmah tražili pomoć i rešili problem. Neko je ovog proleća shvatio da se ne seća ničega iz gugl učionice, pa je seo i ponovo uradio. Dobri đaci, posvećeni školi, iz porodica koje ih na to i podstiču, na vreme su počeli da popunjavaju praznine u znanju – objašnjava Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije, iz čijih klupa izlaze i mali i veliki maturanti.

Kada bi mogla da se uradi anketa za prethodnih pet ili deset godina, da obuhvati period pre korone i za vreme korone, po njenom mišljenju, rezultat bi bio da su se deca jednako spremala, ona koja su vredna i odgovorna, svesna izazova pred sobom.

– Za prvu ligu fakulteta prijemni nije nimalo olakšan zbog korone. Uzeću za primer one za koje se polaže matematika: Matematički, EFT, FON, Mašinski, Građevinski... Poruka đacima je, na osnovu zadataka sa ispita prethodnih godina, jasna – mora ozbiljno da se radi. Nekada se podrazumevalo da deca uče sama. Vreme se promenilo. Ovo su instant generacije. Čak ni pametno dete neće da istražuje logaritamske jednačine mesec dana sâmo, jednostavnije je da nastavnik to ispriča na privatnom času. To je naša realnost, moramo da je prihvatimo. Svako ko je mogao da priušti svom detetu pripreme to je i učinio – smatra Katićeva.

Srđan Pečeničić

Pripreme budućih brucoša na fakultetima uveliko traju, koštaju od nekoliko hiljada dinara do više stotina evra. Srednje škole nisu u obavezi da organizuju pripremnu nastavu, a pojedine taj posao rade besplatno.

– Za upis na umetničke fakultete naši maturanti spremaju se mesecima, na časovima u Beogradu, Novom Sadu, u zavisnosti od toga gde planiraju da nastave školovanje. Naša podrška van nastave nije im dovoljna. Ipak, za buduće prvake naše škole svake godine u martu i aprilu organizujemo besplatne pripreme za prijemni iz crtanja, slikanja i vajanja, dva puta nedeljno po tri sata. Mnogo im to znači, a u datim okolnostima to je najmanje što možemo da učinimo. Profesori nikad nisu pravili problem što subotom drže pripremnu nastavu – dočarava Nevenka Đokić, direktorka Škole primenjenih umetnosti u Šapcu.

Njen je utisak da osmaci nisu zbunjeni, da su u godinama koje je omela korona i oni sazreli i shvatili da moraju da se prilagođavaju i menjaju i način rada i učenja. Roditelji uglavnom ne misle tako. Đaci su izgubili radne navike, stekli poteškoće s koncentracijom, što je rezultiralo većom nesigurnošću i težim savladavanjem gradiva, napominje Gordana Plemić, direktorka Udruženja „Roditelj”.

– Časovi su skraćivani u onlajn formatu, raspusti produžavani, u školama se više predavalo i ispitivalo nego što je bilo vremena za utvrđivanje znanja, dopunsku i dodatnu nastavu. Nije sažeto, niti je prilagođeno gradivo, ni način predavanja, svoj deci nije bio isti pristup onlajn obrazovanju zbog raznoraznih faktora. Privatni časovi postali su neophodni. Roditelji ne mogu biti i nastavnici svih predmeta. Dvočas za osnovce košta od 1.200 do 1.500 dinara. Ako imate dvoje ili troje dece školskog uzrasta, to je ogroman trošak. Onda ne čudi što roditelji dižu kredite da bi to platili – razjašnjava Plemićeva, uverena da su ovogodišnji maturanti nesigurni u znanje i da će im biti napornije da se domognu željenih škola u nastavku obrazovanja nego što je bilo generacijama pre pandemije.

Zbog otežanih uslova nastavnici su spustili kriterijume i zaključivali dobre ocene – da li su đacima učinili medveđu uslugu ili nisu?

Na probnoj maloj maturi i na pilotiranju državne mature đaci se nisu baš proslavili, u razgovoru za naš list direktori škola ih ne hvale, a uveravaju da je glavni razlog tome „nedovoljna motivacija maturanata” i da je kod nekih za loš uspeh sigurno bilo zaslužno i neznanje.

– Probni ispit je izvanredan način da se uvidi gde su rupe u znanju. Deca mu pristupaju nemarno jer nije za ocenu, ali jeste im lakše kad imaju najviše pitanja s ponuđenim odgovorima. Ako bi im se sada dao test koji bi podrazumevao proveru gradiva kao da je sve apsolutno rađeno u najoptimalnijim uslovima, mislim da bi osmaci na takvom testiranju „izginuli”. Mislim da su rupe u znanju ogromne, posebno u matematici, koja se veoma teško radila u onlajn okruženju – sagledava Danijela Raletić, direktorka kragujevačke osmoletke „21. oktobar”.

Njeno iskustvo govori da su đaci nenaviknuti na samostalni rad, trud i učenje, što je naročito došlo do izražaja u doba kovida.

– Ovu generaciju osmaka pratili su reformisani programi. Nove nastavne metode kojima se podstiče logičko rasuđivanje, kreativno mišljenje i rešavanje problema iziskuju da đaci angažovano tragaju za znanjima, a da ih nastavnik na tom putu usmerava, ne samo da ispriča lekciju na času. To smo propustili u koroni. Zbog svih ovih okolnosti mislim da će testovi na maloj maturi biti jednostavni i laki. Problem će, kao i pre korone, biti poslednja tri zadatka sa naprednog nivoa iz matematike i čitanje s razumevanjem većeg teksta na testu iz maternjeg jezika – ocenjuje Raletićeva.

Prijemni za talente počinju sledeće nedelje

Prijemni ispiti za buduće prvake umetničkih škola i specijalizovanih gimnazijskih odeljenja počinju krajem sledeće sedmice. Održaće se od 13. do 22. maja. Za polaganje se prijavilo ukupno 6.855 kandidata, oni koji polože moći će da konkurišu na 5.002 mesta za talente.

Do poslednjeg časa u osmoletkama, 10. juna, osmaci imaju još oko mesec dana. Neizbežna mala matura čeka ih 27, 28. i 29. juna. Maturante gimnazija manje od tri sedmice dele od poslednjeg školskog dana, 27. maja, a četvrtaci srednjih stručnih i umetničkih škola na nastavu će ići nedelju dana duže, do 3. juna.

Na svaku bebu najmanje dva indeksa

Prema podacima resornog ministarstva, iz osmog razreda ove godine izlazi oko 64.200 đaka, a u prvom razredu srednjih škola predviđena su ukupno 74.982 mesta (od toga 56.750 u srednjem stručnom obrazovanju i 18.232 u gimnazijskim klupama). Na početku ove školske godine ekspert za obrazovanje prof. dr Ivan Ivić izneo je podatak da u Srbiji postoji 113.000 akreditovanih mesta za upis u prvu godinu visokog obrazovanja, a da se godišnje rađa 65.000 dece, što znači da „za svaku bebu imamo po dva slobodna mesta na fakultetu”. Ako se zna da srednju školu ne završe svi, to znači da na jednog velikog maturanta dolaze po dva i po slobodna indeksa. 

Struktura testa – poverljiva informacija

Maturski testovi koje su osmaci rešavali prošle godine bili su„refleksija školovanja u pandemijskim okolnostima i lakši nego u regularnim uslovima”, i to je pre ispita precizirao resorni ministar. A sad na pitanje „Politike” da li će i na predstojećoj maloj maturi biti najviše zadataka zatvorenog tipa i zašto, iz prosvetnog vrha kažu da „prema procedurama Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) kojima se čuva tajnost zadataka i testova za završni ispit, podaci o strukturi, broju otvorenih i zatvorenih zadataka jesu poverljiva informacija”. Objasnili su kako je izvesno da su zadaci pripremljeni u skladu s novim programom nastave i učenja. Kao važno ističu da je u osnovnim školama od početka ove školske godine nastava 94,5 odsto organizovana na tradicionalan način, pet odsto po kombinovanom modelu i manje od 0,5 odsto na daljinu.

Ipak, na probnoj maturi, vernoj simulaciji predstojećeg završnog ispita održanoj u martu, od ukupno 60 zadataka na sva tri testa (maternji jezik, matematika, kombinovani), u samo sedam se od učenika tražilo da ispravan odgovor i napišu. Čak 53 zadatka bila su na zaokruživanje, što je rekord od uvođenja ovog ispita. „A pitanja s ponuđenim odgovorima ne znače nužno lakši test”, što je nedavno rekao Branislav Ranđelović, direktor ZVKOV-a.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pitanje za Politiku
Koja je svrha ove rubrike "Ako ste propustili"? Već dva meseca stoji istih par vesti.
Goran Bras
Poznajem situaciju u Sloveniju ,gde maturant sa najboljim uspehom iz matematike ne upisuje stomatologiju ,uči cele godine da bi još za jedan poen popravio rezultat na maturskom i tek tada se upisuje na stomatologiju godinu dana kasnije ,dakle Slovenci dobijaju najbolje na fakultetima i vrše pozitivnu selekciju ,za razliku od nas dge samo treba popuniti uplatnicu za pančevački stomatološki fakultet i dobili smo "doktora " P.S.Radi se o kćeri moje zubne tehničarke u Mariboru !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.