Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ ПРИПРЕМЕ ЗА УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И НА ФАКУЛТЕТЕ

Матуранти уче у три смене

Одлучни да се домогну најпожељнијих смерова, ђаци свакодневно уче у школи, с приватним професорима и самостално, а раде и матурске радове. Родитељи подижу кредите. Није лако ни једнима ни другима
(Фото Д. Жарковић)

Ускоро из осмолетки и гимназијских клупа излазе прве генерације школоване по реформисаним плановима и програмима. Њихово је образовање у последње три школске године додатно „реформисала” епидемија вируса корона, напрасно измештајући ђаке и наставнике из традиционалних у онлајн учионице, на принудни повремени рад на даљину. У канџама ковида 19 школски систем је „показао адаптибилност”, „није изгубљен ниједан школски дан” у теорији просветног врха. У пракси се у многим школама настава свела на имитацију образовања, прелетање лекција, јурење оцена, а не знања, испуњавање форме, а не суштине, што добро илуструје пример да још од марта 2020. године ђаци медицинских школа имају праксу само у школским кабинетима, а ма колико они били добро опремљени, није исто радити с луткама и с пацијентима.

И то је слика образовања, као и то што родитељи, како тврде, подижу кредите да би школарцима платили приватне часове из готово свих општеобразовних предмета, да би деца надоместила оно што је требало да савладају у школи. У таквим условима стасали матуранти сада су у ниском старту пред почетак трке за упис у средње школе и на факултете. Одлучни да се домогну најпожељнијих смерова, уче у три смене – с предметним наставницима у школи, с приватним професорима и самостално. Није им лако.

– Пропусти у знању су онолики колико су ђаци себи дали слободе. Хоћу да верујем да је већина наставе на даљину била солидна иако није било исто у свакој школи. Неки су схватили да им онлајн лекција није јасна, одмах тражили помоћ и решили проблем. Неко је овог пролећа схватио да се не сећа ничега из гугл учионице, па је сео и поново урадио. Добри ђаци, посвећени школи, из породица које их на то и подстичу, на време су почели да попуњавају празнине у знању – објашњава Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије, из чијих клупа излазе и мали и велики матуранти.

Када би могла да се уради анкета за претходних пет или десет година, да обухвати период пре короне и за време короне, по њеном мишљењу, резултат би био да су се деца једнако спремала, она која су вредна и одговорна, свесна изазова пред собом.

– За прву лигу факултета пријемни није нимало олакшан због короне. Узећу за пример оне за које се полаже математика: Математички, ЕФТ, ФОН, Машински, Грађевински... Порука ђацима је, на основу задатака са испита претходних година, јасна – мора озбиљно да се ради. Некада се подразумевало да деца уче сама. Време се променило. Ово су инстант генерације. Чак ни паметно дете неће да истражује логаритамске једначине месец дана сâмо, једноставније је да наставник то исприча на приватном часу. То је наша реалност, морамо да је прихватимо. Свако ко је могао да приушти свом детету припреме то је и учинио – сматра Катићева.

Срђан Печеничић

Припреме будућих бруцоша на факултетима увелико трају, коштају од неколико хиљада динара до више стотина евра. Средње школе нису у обавези да организују припремну наставу, а поједине тај посао раде бесплатно.

– За упис на уметничке факултете наши матуранти спремају се месецима, на часовима у Београду, Новом Саду, у зависности од тога где планирају да наставе школовање. Наша подршка ван наставе није им довољна. Ипак, за будуће прваке наше школе сваке године у марту и априлу организујемо бесплатне припреме за пријемни из цртања, сликања и вајања, два пута недељно по три сата. Много им то значи, а у датим околностима то је најмање што можемо да учинимо. Професори никад нису правили проблем што суботом држе припремну наставу – дочарава Невенка Ђокић, директорка Школе примењених уметности у Шапцу.

Њен је утисак да осмаци нису збуњени, да су у годинама које је омела корона и они сазрели и схватили да морају да се прилагођавају и мењају и начин рада и учења. Родитељи углавном не мисле тако. Ђаци су изгубили радне навике, стекли потешкоће с концентрацијом, што је резултирало већом несигурношћу и тежим савладавањем градива, напомиње Гордана Племић, директорка Удружења „Родитељ”.

– Часови су скраћивани у онлајн формату, распусти продужавани, у школама се више предавало и испитивало него што је било времена за утврђивање знања, допунску и додатну наставу. Није сажето, нити је прилагођено градиво, ни начин предавања, свој деци није био исти приступ онлајн образовању због разноразних фактора. Приватни часови постали су неопходни. Родитељи не могу бити и наставници свих предмета. Двочас за основце кошта од 1.200 до 1.500 динара. Ако имате двоје или троје деце школског узраста, то је огроман трошак. Онда не чуди што родитељи дижу кредите да би то платили – разјашњава Племићева, уверена да су овогодишњи матуранти несигурни у знање и да ће им бити напорније да се домогну жељених школа у наставку образовања него што је било генерацијама пре пандемије.

Због отежаних услова наставници су спустили критеријуме и закључивали добре оцене – да ли су ђацима учинили медвеђу услугу или нису?

На пробној малој матури и на пилотирању државне матуре ђаци се нису баш прославили, у разговору за наш лист директори школа их не хвале, а уверавају да је главни разлог томе „недовољна мотивација матураната” и да је код неких за лош успех сигурно било заслужно и незнање.

– Пробни испит је изванредан начин да се увиди где су рупе у знању. Деца му приступају немарно јер није за оцену, али јесте им лакше кад имају највише питања с понуђеним одговорима. Ако би им се сада дао тест који би подразумевао проверу градива као да је све апсолутно рађено у најоптималнијим условима, мислим да би осмаци на таквом тестирању „изгинули”. Мислим да су рупе у знању огромне, посебно у математици, која се веома тешко радила у онлајн окружењу – сагледава Данијела Ралетић, директорка крагујевачке осмолетке „21. октобар”.

Њено искуство говори да су ђаци ненавикнути на самостални рад, труд и учење, што је нарочито дошло до изражаја у доба ковида.

– Ову генерацију осмака пратили су реформисани програми. Нове наставне методе којима се подстиче логичко расуђивање, креативно мишљење и решавање проблема изискују да ђаци ангажовано трагају за знањима, а да их наставник на том путу усмерава, не само да исприча лекцију на часу. То смо пропустили у корони. Због свих ових околности мислим да ће тестови на малој матури бити једноставни и лаки. Проблем ће, као и пре короне, бити последња три задатка са напредног нивоа из математике и читање с разумевањем већег текста на тесту из матерњег језика – оцењује Ралетићева.

Пријемни за таленте почињу следеће недеље

Пријемни испити за будуће прваке уметничких школа и специјализованих гимназијских одељења почињу крајем следеће седмице. Одржаће се од 13. до 22. маја. За полагање се пријавило укупно 6.855 кандидата, они који положе моћи ће да конкуришу на 5.002 места за таленте.

До последњег часа у осмолеткама, 10. јуна, осмаци имају још око месец дана. Неизбежна мала матура чека их 27, 28. и 29. јуна. Матуранте гимназија мање од три седмице деле од последњег школског дана, 27. маја, а четвртаци средњих стручних и уметничких школа на наставу ће ићи недељу дана дуже, до 3. јуна.

На сваку бебу најмање два индекса

Према подацима ресорног министарства, из осмог разреда ове године излази око 64.200 ђака, а у првом разреду средњих школа предвиђена су укупно 74.982 места (од тога 56.750 у средњем стручном образовању и 18.232 у гимназијским клупама). На почетку ове школске године експерт за образовање проф. др Иван Ивић изнео је податак да у Србији постоји 113.000 акредитованих места за упис у прву годину високог образовања, а да се годишње рађа 65.000 деце, што значи да „за сваку бебу имамо по два слободна места на факултету”. Ако се зна да средњу школу не заврше сви, то значи да на једног великог матуранта долазе по два и по слободна индекса. 

Структура теста – поверљива информација

Матурски тестови које су осмаци решавали прошле године били су„рефлексија школовања у пандемијским околностима и лакши него у регуларним условима”, и то је пре испита прецизирао ресорни министар. А сад на питање „Политике” да ли ће и на предстојећој малој матури бити највише задатака затвореног типа и зашто, из просветног врха кажу да „према процедурама Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) којима се чува тајност задатака и тестова за завршни испит, подаци о структури, броју отворених и затворених задатака јесу поверљива информација”. Објаснили су како је извесно да су задаци припремљени у складу с новим програмом наставе и учења. Као важно истичу да је у основним школама од почетка ове школске године настава 94,5 одсто организована на традиционалан начин, пет одсто по комбинованом моделу и мање од 0,5 одсто на даљину.

Ипак, на пробној матури, верној симулацији предстојећег завршног испита одржаној у марту, од укупно 60 задатака на сва три теста (матерњи језик, математика, комбиновани), у само седам се од ученика тражило да исправан одговор и напишу. Чак 53 задатка била су на заокруживање, што је рекорд од увођења овог испита. „А питања с понуђеним одговорима не значе нужно лакши тест”, што је недавно рекао Бранислав Ранђеловић, директор ЗВКОВ-а.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.