Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kolevka nepodobnih i buntovnih profesora

Institut za filozofiju i društvenu teoriju, nastao pre četiri decenije iz pobune, iznedrio neke od najuticajnijih ličnosti novije srpske istorije, među njima Zorana Đinđića i Vojislava Koštunicu
Зоран Ђинђић (Фото: Т. Јањић)

Studentska pobuna juna 1968. godine neraskidivo je povezana sa kasnijim nastankom Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT), Univerziteta u Beogradu, koji je nedavno obeležio četiri decenije postojanja, ističe za naš list naučna saradnica dr Gazela Pudar Draško, direktorka te ustanove. Uticaj dela filozofske grupe okupljene oko Korčulanske letnje škole i časopisa „Praksis” na taj istorijski događaj ogleda se u učešću njihovih članova, profesora sa Filozofskog fakulteta, na čuvenom protestu. To je na kraju, kaže, rezultiralo političkom optužbom osmoro nastavnika Filozofskog fakulteta da su pokrenuli pobunu zbog koje su 1975. bili primorani da napuste tu akademsku ustanovu, a formalno ostanu deo univerziteta. Bili su to Mihailo Marković, Zagorka Golubović, Dragoljub Mićunović, Miladin Životić, Ljubomir Tadić, Svetozar Stojanović, Nebojša Popov i Trivo Inđić. Njihov progon posejao je klicu iz koje je ponikao najmlađi, a u društvenoj sferi najuticajniji institut na najstarijem univerzitetu u zemlji. I koji je iznedrio neke od najuticajnijih ličnosti novije srpske istorije.

Pudar Draško podseća da je jugoslovenska vlast javnom kampanjom pokušavala da opravda izbacivanje profesora sa fakulteta, ali da je pod pritiskom međunarodne akademske javnosti i institucija bila primorana da ih stavi pod okrilje Centra za filozofiju i društvenu teoriju, koji je 1981. osnovan pri Institutu društvenih nauka.

Vojislav Koštunica

(Foto: L. Adrović)

– Početna ideja vlasti da formalnim rešavanjem statusa prognanih profesora i zapošljavanjem pod okriljem UB-a, onemogući njihovo kritičko javno delovanje, nije bila ostvarena. Kao kontrainstitucija u nastajanju Centar za filozofiju i društvenu teoriju menjao je početni karakter iznuđene ustanove za nepodobne i prerastao u novi rasadnik kritičke misli. Mnogi uticajni i politički stigmatizovani teoretičari u tom periodu su zaposleni u njemu: Božidar Jakšić, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić, Vesna Pešić, Kosta Čavoški, Laslo Sekelj. A centar, kolevka nepodobnih i buntovnih profesora, je posle više od deceniju pravne borbe za samostalni naučni rad, često praćene represijom vlasti, konačno 12. februara 1992. prerastao u Institut za filozofiju i društvenu teoriju – objašnjava direktorka vezu instituta sa studentskom pobunom.


Gazela Pudar Draško, direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju
(Foto: Tijana Đinđić)

Bitnost rada IFDT-a ogleda se i u praksi i aktivnom javnom delovanju tamošnjih naučnika u toku turbulentnih devedesetih godina prošlog veka, kada mnogi od njih izrastaju u ključne aktere tadašnjeg novog političkog pluralizma. Mihailo Marković postaje potpredsednik vladajuće Socijalističke partije Srbije i njen glavni ideolog. Dragoljub Mićunović predsednik Demokratske stranke, jedne od prvih opozicionih partija u zemlji, a Nebojša Popov jedan od lidera poslednjeg pokušaja stvaranja jugoslovenske alternative, UJDI-ja. Miladin Životić staje na čelo Beogradskog kruga, stožerne antiratne organizacije u Srbiji, dok Svetozar Stojanović postaje specijalni savetnik prvog predsednika SR Jugoslavije, Dobrice Ćosića.

– Iako su ratne godine, koje je doneo raspad Jugoslavije, ograničavale mnoge aktivnosti instituta, naši istraživači su nastavili da organizuju javne tribine, sprovode važne istraživačke projekte, objavljuju relevantne naučne publikacije i javno se oglašavaju na važna društvena pitanja. Naposletku, društveni i politički angažman IFDT-a rezultirao je istorijskom činjenicom da su prvi demokratski izabrani predsednik SR Jugoslavije, Vojislav Koštunica, i prvi demokratski predsednik Vlade Srbije, Zoran Đinđić, potekli upravo sa naše institucije – naglašava sadašnja direktorka.

Od 2011. godine institut se personalno podmladio i brojčano uvećao i danas predstavlja jedan od najvećih i najproduktivnijih društveno-humanističkih instituta u regionu prema broju organizovanih događaja i naučnih publikacija u toku godine, sa gotovo polovinom povratnika iz inostranstva među zaposlenima. Iz Francuske, Nemačke, Italije, nakon doktorata, vratila su se čak 24 naučna saradnika. Radeći iz Srbije, oni sada sarađuju sa akademskim institucijama u regionu, a ističe se povezanost sa Centrom za napredne studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Rijeci.

– Institut danas neguje angažovanu misao i funkcioniše kao međunarodno priznat akademski centar izvrsnosti za humanistiku i društvene nauke. Upostavili smo nagradu za kritičko-teorijski angažman Miladin Životić i dodeljujemo je uglednim intelektualcima iz globalne zajednice koji se ističu svojom kritičkom mišlju. Takođe, ove godine na proslavi rođendana ustanovili smo i nagradu za najbolji angažovani rad mlađih istraživača, koja nosi ime Zagorke Golubović. Dobila ju je doktorantkinja Fakulteta političkih nauka, Lara Končar, za tekst „O položaju i iskustvima sezonskih radnica u poljoprivredi u savremenoj Srbiji. Može li se govoriti o elementima strukturnog nasilja” – navodi Gazela Pudar Draško.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Primus
Papa Franja je u svojoj poslanici o Liturgiji daleko nadmašio temu o kojoj je želeo da govori i još jednom pokazao da je ličnost koja se daruje svetu jednom u sto godina.. Duboko verujem da će te reči ući među istorijske poruke svim hrišćanima. Možda će i on jednog dana biti proglašeb SVECEM koga će poštovati i istočna i zapadna hrišćanska crkva kao što je slučaj sa Papama koji su to zaslužili pre njega : Kliment, Favijan, Stefan I, Marcelin, Calesttin, Lav I, Agapit I i Grgur I.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.