Jelašić: Svetlo na kraju tunela

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da očekuje da će bazna inflacija ostati u planiranim okvirima od tri do šest odsto do kraja godine, bez obzira na to što je u julu dostigla 10,3 odsto.

Jelašić je, u intervjuu Tanjugu, ukazao da će najnovije povećanje cene električne energije, od 8,4 odsto, uticati na rast inflacije u avgustu, ali je izrazio optimizam u pogledu snižavanja ukupne inflacije do kraja godine.

Guverner je rekao da „već vidi svetlo na kraju tog tunela”, i istakao da će mere NBS na kraju godine dati očekivane rezultate.

On je izrazio ubeđenje da će u sledećih nekoliko meseci inflacija biti sve manja, a ako taj trend bude dugoročan, postoji mogućnost da centralna banka smanji restriktivne mere. Istovremeno, dodao je, prvo vlada treba da uvede restriktivniju fiskalnu politiku. „Zato su nam, pre svega, potrebne, na duži vremenski period, niže stope inflacije, a kada se to desi, NBS će smanjiti nivo restriktivnosti. Ali, ponavljam, prvo treba da bude i restriktivnija fiskalna politika”, rekao je on.

Jelašića brine „šta ćemo mi do tada uraditi, da li ćemo iskoristiti mesec-dva da ponovo povećamo izdatke iz budžeta ili ćemo razmatrati na kakav način da izvršimo rebalans za ovu godinu”, i kakav će biti budžet za iduću, 2009. godinu. „Ključnu ulogu u tome kakav će budžet biti za 2009. godinu, imaće način rebalansa u 2008. godini, zato što one male izmene od nekoliko procenata, mogu predstavljati znatno povećanje izdataka u narednoj godini”, objasnio je sagovornik Tanjuga.

Guverner NBS je predočio da centralna banka još nije dobila konkretne odgovore od vlade na koji način će se finansirati povećani rashodi i kako će se naći novac da se nadoknade smanjeni prihodi.

On je dodao da pri tom misli na najavljeno povećanje penzija i zarada, kao i na smanjenje pojedinih poreskih prihoda i na investicije iz državne kase.

Odgovarajući na pitanje da li i dalje važi njegova preporuka građanima da je bolje da štede u dinarima, Jelašić je odgovorio potvrdno, napominjući da su na taj način oslobođeni deviznog rizika, a i kamate u bankama su veće. „Ja i danas kažem isto ono što sam rekao i pre godinu ili više dana, da ljudi manje slušaju guvernera, a da samo gledaju ko je prošao najbolje. Neka pogledaju gde je kurs danas, kolika je kamatna stopa obezbeđenja na dinarsku štednju, na koju se ne plaća porez, za razliku od devizne štednje na koju se plaća porez na prihod od kamata”, kazao je on.

Komentarišući primedbe nekih izvoznika da je kurs nerealan zbog čega i padaju prihodi, Jelašić je ukazao da Srbija ima konstantno povećanje izvoza po stopi između 25 i 30 odsto godišnje i to izraženo u evrima. „I danas imamo veliki broj izvoznika koji bi rado da ’omaste brkove‘ od kursnih razlika. Postavlja se pitanje da li će današnjih 100 najvećih izvoznika zadržati te pozicije i ubuduće”, kazao je Jelašić.

On je ukazao da se vide znatne promene kada se uporede liste današnjih najvećih izvoznika, sa takvim listama od pre pet ili deset godina.

Među najvećim izvoznicima danas su oni koji su se u međuvremenu privatizovali, prestrukturirali, smanjili broj zaposlenih za 50, 60, 70 odsto, imaju nove vlasnike i nove profile, naveo je on.

Tanjug