Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ UGLA PSIHOLOGA

Podrška mladima u psihičkoj krizi

Kritike ili osude osobe, niti fraza „ma ti si mlad, nije to ništa” nisu od pomoći. Vršnjačka prevencija samoubistva je značajna, jer se mladi za pomoć pre obraćaju drugovima nego nekom starijem od poverenja
(Pexels)

Mladi se zbog mnogo stvari u životu mogu osećati usamljeno, tužno, odbačeno, uplašeno, neshvaćeno. Svako se može naći u situaciji kada teret koji nosi deluje pretežak. Neretko se dešava da se mlada osoba nađe u takozvanoj psihičkoj krizi.

Šta je u stvari psihička kriza? Kao što se telo čoveka trudi da održi fizički balans, tako se i njegov um trudi da održi neku vrstu mentalne ravnoteže. U trenutku kada um nije više u stanju da održi tu ravnotežu, odnosno kada uticaji sredine prevazilaze čovekove mogućnosti da se nosi sa situacijom, dolazi do pojave psihičke krize. Dakle, pojava krize je znak da naši postojeći mehanizmi prevladavanja nisu u stanju da savladaju problem s kojim se suočavamo.

Kriza i rizik i šansa

Najčešće se uzročnici javljanja psihičke krize dele u dve osnovne grupe: one vezane za rast, razvoj i smenu različitih životnih faza (razvojne krize) i one vezane za neke negativne spoljašnje događaje kao što su bolest, gubitak, povrede, pretnje i drugo (situacione krize).

U literaturi se za krizu često navodi da predstavlja istovremeno i rizik i šansu. Bez pojave kriza ne bi bilo ni psihičkog napretka ličnosti, jer nam ona pomaže da prevazilazimo sami sebe, da se osnažujemo razvijanjem mehanizama i ponašanja kojima uspevamo da rešavamo probleme. No, za tako nešto je podrška i pomoć od izuzetnog značaja. Ovu pomoć, u zavisnosti od vrste krize, stepena njene izraženosti i drugih faktora, mogu da pruže osobe iz neposrednog okruženja, zdravstveni radnici, psiholozi i sl. Naročito važnu ulogu u pružanju pomoći imaju centri za intervencije u krizi u kojima rade profesionalci ili obučeni volonteri.

Ipak, često se desi da mlada osoba koja se nađe u krizi ne dobije potrebnu podršku da se s njom suoči. Adolescencija nosi sa sobom veliki broj razvojnih izazova i određene rizike, te autodestruktivna ponašanja u krizi nisu retkost.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije samoubistvo predstavlja drugi vodeći uzrok smrti mladih, odmah nakon saobraćajnih nezgoda. U Srbiji je stopa samoubistva u poslednjih deset godina stabilna i iznosi oko 15 samoubistava na 100.000 stanovnika.

U autodestruktivna ponašanja se osim samoubistva ubrajaju i pokušaj samoubistva, planiranje ili samo razmišljanje o samoubistvu, kao i sve vrste samopovređivanja. Stopa samopovređujućih ponašanja i suicidalnih ponašanja uopšte raste od rane adolescencije i dostiže vrhunac u srednjoj i poznoj adolescenciji, nakon čega dostiže plato i naposletku opada.

(Unsplash)

Izuzetno važan aspekt prevencije samoubistva čini zapravo vršnjačka podrška. Neophodno je edukovati mlade ljude o tome kako mogu, s prve linije fronta, reagovati kada se oni ili njihovi prijatelji nalaze u psihičkoj krizi. Vršnjačka prevencija samoubistva je značajna i istraživanja pokazuju da se mladi za pomoć pre obraćaju svojim vršnjacima nego nekom starijem od poverenja.

Šta nikako ne bi trebalo da radimo ukoliko primetimo da se mlada osoba nalazi u krizi? Ne treba da kritikujemo ili osuđujemo mladu osobu zbog situacije u kojoj je, niti da procenjujemo koliko je adekvatno da se oseća na određeni način. Starije osobe su često iz dobre namere sklone da kažu „Ma ti si mlad, nije to ništa”. Nije korisno olako davati savete, jer nešto što je nama idealno rešenje, za drugu osobu ne mora biti. I na kraju, ne treba da govorimo uobičajene fraze poput „Ko zna zašto je to dobro”, „Ono što te ne ubije to te ojača” ili „Samo razmišljaj pozitivno”.

Šta treba da radimo kada primetimo da se mlada osoba nalazi u krizi?

Iskren razgovor bez pritisaka

Način komunikacije s osobom koja se nalazi u vrlo napetom stanju je važan. Smirenost i pokazivanje razumevanja može osobi pod stresom pomoći da se oseti bezbednije i sigurnije. Pažljivo slušanje nečije priče je izuzetno važno, ali ne treba da vršimo pritisak da nam osoba ispriča sve. Tišina daje prostor i ohrabrenje da osoba podeli nešto s nama ako to želi.

U razgovorima koji se tiču teških tema neophodno je da dopustimo iskrenost. Tokom razgovora ne treba da budemo sudija, nego sigurna luka. Česta dilema je da li da pitamo nekoga da li razmišlja o samoubistvu. Postoji mit da pitanjem o ovoj temi možemo osobi dati ideju da to uradi. Nećemo „ubaciti” nikome ideju o smrti u glavu, ali ono što možemo postići jeste stvaranje prostora za razgovor o suicidalnim emocijama i mislima i otvaranje vrata za dalje traženje pomoći. Na kraju, ali ne i manje važno, ukoliko primetimo da je i nama teško dok pružamo prijatelju podršku, skroz je u redu da potražimo podršku za sebe.

Ukoliko se nalazite u krizi, možete pozvati sledeće brojeve:

Centar „Srce” za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva, svakog dana od 14 do 23 č., besplatan telefonski poziv na 0800 300 303, putem četa ili mejla [email protected]

Nacionalna linija klinike „Dr Laza Lazarević” dostupna 24/7 na broj 0800 309 309.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir
Nikako da tekst pogodi u metu. Sve neka priča o zastarelim stvarima. Danas su društvene mreže glavni izvor negativnih osećanja i otuđenosti kod mladih. Mladima ne treba pametan telefon pre osamnaeste godine. Opasno je za njih da ga imaju pre toga.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.