Понедељак, 04.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА

Подршка младима у психичкој кризи

Критике или осуде особе, нити фраза „ма ти си млад, није то ништа” нису од помоћи. Вршњачка превенција самоубиства је значајна, јер се млади за помоћ пре обраћају друговима него неком старијем од поверења
(Pexels)

Млади се због много ствари у животу могу осећати усамљено, тужно, одбачено, уплашено, несхваћено. Свако се може наћи у ситуацији када терет који носи делује претежак. Неретко се дешава да се млада особа нађе у такозваној психичкој кризи.

Шта је у ствари психичка криза? Као што се тело човека труди да одржи физички баланс, тако се и његов ум труди да одржи неку врсту менталне равнотеже. У тренутку када ум није више у стању да одржи ту равнотежу, односно када утицаји средине превазилазе човекове могућности да се носи са ситуацијом, долази до појаве психичке кризе. Дакле, појава кризе је знак да наши постојећи механизми превладавања нису у стању да савладају проблем с којим се суочавамо.

Криза и ризик и шанса

Најчешће се узрочници јављања психичке кризе деле у две основне групе: оне везане за раст, развој и смену различитих животних фаза (развојне кризе) и оне везане за неке негативне спољашње догађаје као што су болест, губитак, повреде, претње и друго (ситуационе кризе).

У литератури се за кризу често наводи да представља истовремено и ризик и шансу. Без појаве криза не би било ни психичког напретка личности, јер нам она помаже да превазилазимо сами себе, да се оснажујемо развијањем механизама и понашања којима успевамо да решавамо проблеме. Но, за тако нешто је подршка и помоћ од изузетног значаја. Ову помоћ, у зависности од врсте кризе, степена њене изражености и других фактора, могу да пруже особе из непосредног окружења, здравствени радници, психолози и сл. Нарочито важну улогу у пружању помоћи имају центри за интервенције у кризи у којима раде професионалци или обучени волонтери.

Ипак, често се деси да млада особа која се нађе у кризи не добије потребну подршку да се с њом суочи. Адолесценција носи са собом велики број развојних изазова и одређене ризике, те аутодеструктивна понашања у кризи нису реткост.

Према подацима Светске здравствене организације самоубиство представља други водећи узрок смрти младих, одмах након саобраћајних незгода. У Србији је стопа самоубиства у последњих десет година стабилна и износи око 15 самоубистава на 100.000 становника.

У аутодеструктивна понашања се осим самоубиства убрајају и покушај самоубиства, планирање или само размишљање о самоубиству, као и све врсте самоповређивања. Стопа самоповређујућих понашања и суицидалних понашања уопште расте од ране адолесценције и достиже врхунац у средњој и позној адолесценцији, након чега достиже плато и напослетку опада.

(Unsplash)

Изузетно важан аспект превенције самоубиства чини заправо вршњачка подршка. Неопходно је едуковати младе људе о томе како могу, с прве линије фронта, реаговати када се они или њихови пријатељи налазе у психичкој кризи. Вршњачка превенција самоубиства је значајна и истраживања показују да се млади за помоћ пре обраћају својим вршњацима него неком старијем од поверења.

Шта никако не би требало да радимо уколико приметимо да се млада особа налази у кризи? Не треба да критикујемо или осуђујемо младу особу због ситуације у којој је, нити да процењујемо колико је адекватно да се осећа на одређени начин. Старије особе су често из добре намере склоне да кажу „Ма ти си млад, није то ништа”. Није корисно олако давати савете, јер нешто што је нама идеално решење, за другу особу не мора бити. И на крају, не треба да говоримо уобичајене фразе попут „Kо зна зашто је то добро”, „Oно што те не убије то те ојача” или „Само размишљај позитивно”.

Шта треба да радимо када приметимо да се млада особа налази у кризи?

Искрен разговор без притисака

Начин комуникације с особом која се налази у врло напетом стању је важан. Смиреност и показивање разумевања може особи под стресом помоћи да се осети безбедније и сигурније. Пажљиво слушање нечије приче је изузетно важно, али не треба да вршимо притисак да нам особа исприча све. Тишина даје простор и охрабрење да особа подели нешто с нама ако то жели.

У разговорима који се тичу тешких тема неопходно је да допустимо искреност. Током разговора не треба да будемо судија, него сигурна лука. Честа дилема је да ли да питамо некога да ли размишља о самоубиству. Постоји мит да питањем о овој теми можемо особи дати идеју да то уради. Нећемо „убацити” никоме идеју о смрти у главу, али оно што можемо постићи јесте стварање простора за разговор о суицидалним емоцијама и мислима и отварање врата за даље тражење помоћи. На крају, али не и мање важно, уколико приметимо да је и нама тешко док пружамо пријатељу подршку, скроз је у реду да потражимо подршку за себе.

Уколико се налазите у кризи, можете позвати следеће бројеве:

Центар „Срце” за пружање емотивне подршке особама у кризи и превенцију самоубиства, сваког дана од 14 до 23 ч., бесплатан телефонски позив на 0800 300 303, путем чета или мејла [email protected]

Национална линија клинике „Др Лаза Лазаревић” доступна 24/7 на број 0800 309 309.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir
Nikako da tekst pogodi u metu. Sve neka priča o zastarelim stvarima. Danas su društvene mreže glavni izvor negativnih osećanja i otuđenosti kod mladih. Mladima ne treba pametan telefon pre osamnaeste godine. Opasno je za njih da ga imaju pre toga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.