Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZANEMARENA ISTORIOGRAFIJA

Olovne kugle oko srpskih nogu

Koncept etničkog čišćenja „manjinskih” književnika iz republičkih i pokrajinskih literarnih udruženja otvoreno su zastupali i otrovno forsirali nacionalno najhomogeniji, slovenački spisatelji Udruženje književnika Srbije
Удружење књижевника Србије (Фото Д. Јевремовић)

Pompezna, cinična, nacionalistički zajedljiva i zapaljiva retorika obeležila je paraliterarnu polemičku arenu tokom četvorogodišnjeg raspadanja Saveza književnika Jugoslavije (SKJ). Ako je slom elektroenergetskog sistema SFRJ 8. 12. 1980. bio kibernetički signal koji je, u momentu, zamračio celu Jugoslaviju i predskazao joj sudbinu, onda je raskrajanje književničkog jugoorganizma bilo pano za treniranje šovenske pomrčine i najava krvavog finala.

Prepucavanje pisaca bilo je, naoko, i najčešće, refleksija teške krize na Kosmetu i zbog Kosmeta. U nadgornjavanju su prednjačile slovenačke literate, konstantno podižući uloge, diktirajući licitaciju i gađajući srpski nacionalni sentiment iglom u gangliju.

Usred histerije zbog štrajka rudara Albanaca u jami Starog trga Društvo slovenačkih književnika upućuje apel javnosti, tvrdeći da su „Albanci proterani sa obličja zemlje” i da se mogu zateći „samo u rudarskim jamama” (Nin, 12. 3. ’89).

Za Udruženje književnika Srbije (UKS) bile su to teške reči koje vuku velike psihološke uloge i bolna sećanja:

– Kao što se u kući obešenog ne spominje uže, tako se srpskom narodu ne smiju pominjati jame. Srpski narod u jame nije odlazio dobrovoljno, niti je iz njih mogao da se vrati – uzvraćeno je iz Francuske 7 (Nin, 12. 3. ’89).

Slovencima to nije bilo dovoljno, pa su, u naročitom telegramu upućenom na Francusku 7, posegli za verbalnim formulama iz naftalina Kominterne, tražeći od svojih srpskih kolega da osude „velikosrpski hegemonizam”.

Novinar „Politike” Velimir Ćurgus Kazimir, i sam književnik i član srpskog PEN-a, ispisuje proročku rečenicu, poslednju iz ovog citata.

Njegov osvrt u „Politici” prenosi zagrebački „Vjesnik” (10. 3. ’89):

– Kakvo se zlo zamišlja da može biti učinjeno? Da se pisci iz Srbije odreknu Srbije? Da svoj narod proglase za tiranina, za azijskog i staljinističkog mučitelja? Naravno, nije ovo ludilo do te mere ludo i slepo. Ovo ludilo računa da je ipak najveće zlo koje se može učiniti Srbiji to da preko noći Srbi postanu fanatični šovinisti, hegemonisti, tirani i dogmatici.

Ovu projekciju potvrdiće devedesete godine 20. veka. Telegrami i apeli iz Ljubljane bili su rani radovi u poslu lobotomije koja će se raspršiti u planetarnu demonizaciju svega srpskog.

U prilog tome govori i čudesna inverzija pojmova „etničkog čišćenja” i „genocida”. Oba ova izraza, u tadašnjoj javnoj leksici, figurirala su kao jezički sublimat terorisanja srpskog življa na Kosovu i Metohiji, a završiće kao olovne kugle oko srpskih nogu.

Na Skupštini SKJ-a u Varaždinu 1987. odbijen je zahtev Adama Puslojića, zastupnika UKS-a, da u „varaždinsku izjavu” uđe, po njemu ključna reč: genocid (Nin, 28. 6. ’89).

– Puslojić pominje iseljavanje Srba i Crnogoraca, skrnavljenje grobalja, silovanja, seču mladih voćnjaka... Govori o genocidu. Traži da se pitanje Kosova uvrsti u dnevni red skupštine, kao posebna tačka. Suprotstavlja mu se Miroljub Jevtović, predsednik Društva književnika Kosova („Duga”, 26. 6. ’87).

U jesen 1988, 27 pisaca, Srba, Crnogoraca i Muslimana, izlazi iz Društva književnika Kosova (DKK) zbog „majorizacije” albanske većine, koja broji čak 180 pisaca!!! Crnogorski akademik i pisac Čedo Vuković, na sednici Predsedništva SKJ-a na Cetinju traži „brisanje sintagme etnički čisto Kosovo”, tvrdeći da je južna srpska pokrajina zapravo „etnički prljava” („Politika”, 15. 11. ’88).

U toj kakofoniji koncept etničkog čišćenja otvoreno zastupaju i otrovno forsiraju nacionalno najhomogeniji – slovenački spisatelji. Oni pozivaju u goste delegaciju DK Kosova pod uslovom da bude sastavljena samo od Albanaca, a posle i „etnički čistu delegaciju” iz Hrvatske, dakle, samo Hrvate (Nin, 12. 3. ’89). Šegačeći se ili ne, slovenačke literate istupaju sa zahtevom da se iz njihovog udruženja „izuzmu” pisci mađarske i italijanske nacionalnosti (Nin, 16. 4. ’89).

„Etničko čišćenje”, posle ulaska u javni diskurs zbog iseljavanja Srba s Kosmeta, pojavljuje se i u pravničkom vokabularu. Sredinom 1983. u Sarajevu je počelo je suđenje A. Izetbegoviću i društvu. Glavna tačka optužnice koju zastupa tužiteljka Edina Rezidović su kriminogene aktivnosti s ciljem stvaranja „etnički čiste Bosne”.

„Frankfurter algemajne cajtung” (1. 8. ’83) iz pera V. Majera ocenjuje takvu inkriminaciju kao „apsurdnu”: „Tužiteljka tvrdi da su optuženi radili na stvaranju ’etnički čiste Bosne’ mada se reč ’etnički’ uopšte ne može primeniti na bosanske Muslimane, koji svi govore srpskohrvatskim jezikom i koja (reč ’etnički’) do sada nije primenjivana. Ova reč je preuzeta iz kosovske problematike. Ona je podmetnuta kao teza ekstremnom albanskom nacionalizmu.”

Samo devet godina kasnije, ova Majerova konfuzna i navijačka teza nadgrađena je, meta izokrenuta, a pozicije „žrtve” i „krivca” permutovane. Te, 1992. godine, Tadeuš Mazovjecki, u ulozi izaslanika UN, izvestiće da „etnička čišćenja” nisu posledice, već cilj bosanskog rata koji „pre svega sprovode Srbi”.

 

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Te olovne kugle smo mi Srbi sami sebi na noge stavili od kad smo počeli da se delimo i iz srpstva izbacujemo 'otpadnike i poturice' .Niko sa strane nas nije terao da izmišljamo Bošnjačku, Makedonsku , Hrvatsku i Crnogorsku naciju pa se posle čudimo kad neko od njih strada što odmah Srbe optužuju za genocid i etničko čišćenje !
Зоран Маторац
Те нације нису Срби измислили. То је ремек-недело оног зликовца из Кумровца (или ко зна одакле). А српска кривица је у томе што су то прихватили.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.