Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pesnik bez stihova

U valjevskoj biblioteci održan okrugli sto posvećen stvaralaštvu Radovana Belog Markovića
Са округлог стола (Фото: С. Ћирић)

Valjevo - Radovan Beli Marković je u svoje priče i romane uključivao toliko lirskog da se, bez ikakvog zazora, može reći da je najveći pesnik srpske književnosti koji nije koristio stih, ocenio je prof. dr Radivoje Mikić u uvodnoj reči na okruglom stolu „Kroz kapije budućih vremena”, posvećenom prozi poznatog nedavno preminulog pisca, koji je u Muzeju zavičajnih pisaca u Valjevu organizovala Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović”.

Uz konstataciju da je Radovan Beli Marković odlučio da svoj književni glas svede na pripovetku/priču i roman, profesor Mikić je podsetio da su se u srpskoj književnosti 19. i 20. veka upravo pripovetka i roman smenjivali na mestu vodeće književne vrste i da su najbolji pisci tog doba bili ili veliki pripovedači ili veliki romansijeri...

– Kad je u jednoj književnosti u tako dugom periodu moguće govoriti o dominaciji dva prozna oblika, to može značiti samo jedno: u ta dva oblika je jako teško doći do visokih ostvarenja, posebno do ostvarenja u kojima se susrećemo sa mnogo novina, mnogo unutaržanrovskih pomeranja. Drugim rečima, mera stvaralačkog izazova je tu vrlo visoka. A Radovan Beli Marković je od svojih prvih priča i svog prvog romanesknog ostvarenja pokazao da je pisac koji nije došao da ponavlja, da umnožava ono što u srpskoj književnosti već postoji nego da dođe do novih stilsko-jezičkih i tematsko/morfoloških rešenja – istakao je Mikić. I zaključio da romani i priče Radovana Belog Markovića pokazuju „da je među nama bio pisac koji je, u to nema sumnje, kao i Branko Miljković pre njega, verovao da u umetnosti rezultat neposredno zavisi od savladanih teškoća”.

– I savladavao je teškoće koje ni u jednom slučaju nisu bile male i iz kojih je izraslo delo koje je jedinstveno u savremenoj srpskoj književnosti i koje traži da mu se vraćamo, ali tek onda kada svoj analitički jezik saobrazimo njegovoj složenosti – poručio je prof. dr Radivoje Mikić.

U izlaganju posvećenom jezičkom majstorstvu Radovana Belog Markovića, prof. dr Miloš Kovačević ocenio je da njegov jezik ima i elemenata književnog (standardnog) jezika, i elemenata hibridnog jezika, i elemenata dijalekatskog i/ili žargonskog jezika, ali da to nisu suštinske osobine na osnovu kojih se može dosegnuti suština jezika književnosti Belog Markovića. Jezik proze Belog Markovića ne deli temeljne karakteristike nijednog od triju navedenih tipova jezika srpske književnosti, smatra Kovačević.

– Gotovo sam od sebe se nameće zaključak da jezik Radovana Belog Markovića predstavlja četvrti tip jezika srpske prozne književnosti... To je jezik osobene originalnosti koja pokazuje, sinonimnim leksemama rečeno, svu čudnovatnost, naročitost, izvanrednost, atipičnost, neobičnost, neuobičajenost, individualnost, posebnost, unikatnost... – nabrajao je Kovačević uz zaključak da je Radovan Beli Marković i inaugurator i jedini predstavnik posebnog tipa jezika knjiženosti koji se s pravom može nazvati „belomarkovićev tip jezika književnosti”.

Milica Kecojević u radu „Vratnice ’kolubarskog kroja’ ‒ pokušaj kontekstualizacije romana ’Plava kapija’ Radovana Belog Markovića”, iznela je svoju saglasnost sa tezom da je svaki novi roman ovog pisca neophodno posmatrati u kontekstu njegovog celokupnog opusa i dodala da se i u ovom delu pojavljuju junaci koji posvećenom čitaocu moraju biti poznati odranije. Ona je istakla da je Radovan Beli Marković i u „Plavoj kapiji” za pozornicu zbivanja izabrao kolubarski kraj, „da je događaje i ovog puta mahom vezao za povlašćeni prostor svoje proze, selo Ćelije”.

– Analizom romana „Plava kapija” dobili smo još jednu ubedljivu potvrdu stava da se Radovan Beli Marković zbilja može svrstati u red onih pisaca koji od samih početaka književnog delovanja nisu mnogo menjali svoj, premda osoben, stvaralački postupak, jednako kao i stava da njegova dela, pogotovo gledana sa aspekta jezika, nisu nimalo laka za razumevanje, pa ipak neobičnim junacima i njihovim sudbinama privlače čitaoce i tumače već evo više od pola veka – zaključila je Milica Kecojević.

​Prepreka zaboravu

– Piščeva smrt je izmenila karakter ovog skupa. On više nije i ne može biti prost nastavak prevashodno naučnog dijaloga sa prozom Radovana Belog Markovića..., već piščev odlazak skupu dodaje još nekoliko dimenzija. Sada ovaj skup treba da bude prepreka da na jednog pisca, takoreći od trenutka njegove smrti, počne da pada zavesa zaborava tako česta u srpskoj kulturi, jednako kao što ovaj skup treba da, tamo gde je to već moguće i onoliko koliko je moguće, otvori i književnoistorijsku perspektivu za pogled na prozu Radovana Belog Markovića – rekao je prof. dr Radivoje Mikić u uvodnoj reči na okruglom stolu posvećenom stvaralaštvu jednog od najvećih savremenih srpskih književnika koji je živeo i radio u Lajkovcu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.