Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dolar više ne opterećuje srpski javni dug

Kada američka valuta jača kao što je to sada slučaj to povećava ukupno zaduženje države prema kreditorima i obrnuto
Фото Пиксабеј

Novu svetsku finansijsku krizu Srbija dočekuje ne samo sa manjim udelom javnog duga u bruto domaćem proizvodu, već i sa znatno manjim procentom dolarskog zaduženja u ukupnim državnim obavezama prema kreditorima. Po poslednjim podacima udeo dolarskog duga pao je na 10,9 odsto BDP-a, a poređenja radi 2016. „zelene novčanice” činile su čak 33 odsto.

Ministar finansija je pre nekoliko dana rekao da je izloženost portfolija prema dolaru svedena na 10,9 odsto.

„U proteklom periodu se aktivno radilo na smanjenju rizika od uticaja promene kursa na javni dug, te su se hedžovali krediti (zamena radi smanjenja rizika) u različitim valutama, pre svega u dolarima”, kazao je Siniša Mali. Zašto je to važno? Pa zato što kada američka valuta jača povećava se javni dug za udeo dolarskog duga u ukupnom. I obrnuto kada dolar slabi smanjuje se javni dug. Tako da on može da raste ili pada prema odnosu valuta nezavisno od toga da li postoje nova zaduženja. Preračunavanje dolarskog duga postalo je aktuelno poslednjih meseci zbog jačanja američke valute. Dolar sada vredi 1,05 evra, a pre nekoliko nedelja taj odnos je bio 1,09.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu navodi da se teret otplate duga u narednom periodu delom tiče i valutnog rizika.

„Svetsko devizno tržište u poslednjih godinu dana karakteriše izraziti pad vrednosti evra. Uz određene specifične faktore koji ne idu u prilog evru poput rata, geopolitičke situacije, energetske zavisnosti od Rusije, na jačanje američke valute u odnosu na evro presudni uticaj imaju slabije performanse EU ekonomije i restriktivnija monetarna politika FED-a. Sve širi jaz u realnim prinosima od dolarskih u odnosu na evro hartije od vrednosti upravo je uporediv sa dinamikom kursa evro–dolar”, napominje Nikolić.

Dodaje da je trenutno na finansijskim tržištima prisutna pojačana „osetljivost”. Investitore brinu posledice privredne dinamike u uslovima kada američki FED počinje da zateže monetarnu politiku, kao i najave postepenog povećanja restriktivnosti monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) koja sledi najverovatnije od jula. ECB sada mora da pooštri monetarnu politiku kako bi obuzdala inflaciju u pozadini mnogo većeg javnog duga, ali i pritiska na javnu kasu. Ukoliko se politički ciljevi EU ne promene, predstoji nam period različite fiskalne i monetarne politike. Niske kamatne stope više neće biti podrška posrnulim ekonomijama, objašnjava Nikolić.

Ekonomske politike koje vode dve ekonomske sile su različite, jer je recesioni uticaj više prisutan na evropskom, nego američkom tlu. Očekivanja velikog broja ekonomista su da će privreda evrozone da ima znatno niži rast nego što je bilo planirano nekoliko meseci pre ruske agresije na Ukrajinu.

S druge strane zbog rasta kamata svetski kapital će se seliti u SAD. Kada dolar jača prema dinaru skuplje je ono što kupujemo u dolarima, a to su pre svega energenti. Poskupeće uvoz, a pojeftiniće naš izvoz, postaćemo konkurentniji, ali pitanje je efekta, jer je naš izvoz u SAD ipak mnogo manji u odnosu na Evropu i region.

U Narodnoj banci smatraju da ne treba očekivati znatan neposredan uticaj snaženja američke valute s obzirom na to da je srpska ekonomija više vezana za evro. Od uvođena evra kao jedinstvene valute početkom 1999. godine, odnosno 2002. kad je uveden i kao fizički novac, prisutna je velika osetljivost kursa evra i dolara.

U periodu od početka 2000. do decembra 2002. vrednost dolara bila je blago iznad vrednosti evra. Najniža vrednost kursa evro–dolar od 0,83 dolara za evro zabeležena je krajem 2000. godine, da bi nakon toga usledilo jačanje evra do nivoa od 1,6 dolara za evro do početka velike finansijske krize sredinom 2008.


 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Sto je veci nerealni rast, to ce biti veci I brzi pad dolara. Uskoro.
Божидар Анђелковић
Учитељица нам је говорила: „У радише свега беше, у штедише још и више." То јесте, али тада се није штедело у еврима.
Старая пластинка
Време је да се доделе нове Нобелове награде за економска постигнућа: наштампаш хиљаде милијарди долара и он ојача?
mile
A sto bi to pa bilo cudno? Ako mozes da ratujes i pobijes ko zna vise koliko ljudi i dobijes Nobela za mir, moze vala i ovo. Moze i Nobela iz oblasti medicine, ipak sve one labaratorije u Ukrajini nisu postojale tek tako
ljuba
Dolar je novčanica koja nema svoje realno pokriće. To postaje jasno i laicima. Raznim mehanizmima i pritiscima, pre svega na EU koja je postala slepi poslušnik SAD u svim segmentima, dolar se pokušava održati kao svetska valuta što neće ići. Koliko će to i dalje trajati, pitanje je veliko. Mislim da će u tome sve više odlučivati zemlje BRIKSA, a sve manje SAD i EU. Jednostavno dolar će, voleli mi to ili ne, gubiti i izgubiti primat u svetu.
Саша
Која је сврха држања Долара када је вредност исте за две године реално опала за 20-30%. Продај то што пре.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.