Evropa – priče i mitovi

Drekavac je biće iz mitologije Južnih Slovena, naročito zastupljeno u mitologiji Srba. Naziv ovog bića potiče od glagola drečati. U predanjima se spominje da se oglašava zastrašujućim kricima koji liče na dečji plač, vučje zavijanje, meketanje jarca, mjaukanje mačke ili kreštanje ptica. Ovi krici, prema verovanju, mogu da ogluve čoveka.

Narodna verovanja kažu i da je drekavac biće nalik vampiru, materijalna manifestacija duše umrlog koja ne može da nađe svoj mir posle smrti, pa izlazi noću iz groba i proganja one koji su mu zgrešili u životu. Prema drugim predanjima, drekavac je pojavni oblik duše umrlog, nekrštenog deteta, koje noću izlazi iz svog groba i obilazi kuću svojih roditelja.

U opisu drekavca najčešće se spominje da je to demonsko biće, prekriveno dugim krznom po kojem neprestano gazi i zbog toga dreči. Ima velike i oštre nokte na prstima, nalik na kandže, a veruje se da je sposoban i da menja svoj oblik.

Drekavci naseljavaju pećine, šume, bare, reke i vrbake, a mogu se sresti isključivo noću, u blizini groblja ili šuma. Jako se plaše dnevne svetlosti i pasa. Napadaju ljude koji se noću zateknu u blizini groblja ili šume, tako što im skoče na leđa, zajašu ih, pa ih teraju da trče čitavu noć, do prvih petlova. Kad se prvi petlovi oglase, drekavac svoju žrtvu odgurne kraj puta ili šume, i ostavi je da onde leži.

Predanja kažu da je drekavac najopasniji po ljude u periodu „nekrštenih dana”, od pravoslavnog Božića do Bogojavljenja, kada se najčešće i sreće.

Umetnička realizacija izdanja: braća Zamurović.