Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Buran vek za hrabre solunce

Ratnici dobrovoljci u Velikom ratu su vodili teške borbe, nije im bilo lako ni u Drugom svetskom ratu a ni u slobodi nakon što su doselili u Vojvodinu pre jednog veka
Пробој Солунског фронта (Фотодокументација „Политике”)

Ti ljudi, srpski dobrovoljci i jugoslovenski kolonisti, bili su žilav, vitalan, borben i temperamentan svet. Dvadeseti vek je za njih bio pun izazova. Seobe u svet, pa jedan teški rat, pa opet seobe u ravnice i još jedan rat, a posle njega neverovatan period pun iskušenja. Kroz prošlo stoleće njih je pritiskala vlast Habzburške monarhije, bili su poneseni srpskim patriotizmom, monarhizmom, jugoslovenskim zajedništvom, proganjani u komunizmu... Služili su monarhiju, bili priznati kao heroji i ratni pobednici, doduše siromašni i u stalnoj borbi za hleb na stolu, krov nad glavom i zdravlje u kući. U burnom veku, u komunističkoj Jugoslaviji, usledile su osude i potpun zaborav, u najboljem slučaju marginalizacija. Bliski potomci su brzo dočekali još jedan rat, tek što su preci ratnici iz prethodnog kolena otišli s ovog sveta.

Tako svoje bliske pretke opisuje dr Milan Micić, istoričar koji se bavi izučavanjem jednog od najburnijih razdoblja burne prošlosti srpskog naroda. Njegov deda, iz banijskog sela Trtnik, u gluvo doba noći oterao je par konja iz staje na sajam u Glini i odmah produžio za Ameriku. Otud se odazvao na patriotski poziv i stigao na Solunski front. Pre tačno sto godina je s porodicom sa Banije stigao u novoosnovaono selo u Banatu. Doseljenici dobrovoljci će ga ubrzo nazvati Vojvoda Stepa, po svom komandantu.

– Dvadeseti vek za srpska sela na Baniji, Kordunu, u Lici, Hercegovini, Bosanskoj krajini, došao je onda kada su prvi mladići iz tih sela u prvoj i drugoj deceniji tog veka odlučili da krenu u Ameriku. Pojava kolektivne uznemirenosti u mladom pokoljenju rođeno osamdesetih i devedesetih godina 19. veka bila je svojevrstan odraz opšte takve pojave u istočnoj i južnoj Evropi tog vremena. Srpski živalj je otvarala za primanje novina onog vremena, jer njima avanturističkim po duhu, liberalnim i patriotskim po karakteru, odlazak u Ameriku je značio nedostupnost uticaja austrougarskih vlasti. Njihov docniji dolazak, u vreme Velikog rata, u vojske dveju srpskih država Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore bio je pojavni izraz tog patriotizma i te mobilnosti. Patriotizam i mobilnost činili su taj svet pogodnim kolonizacionim potencijalom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Srpski pokret, začet činom odlaska u Ameriku i činom dobrovoljstva u srpskim vojskama, vodio je u trećoj deceniji 20. veka ove ljude u seobe ka severnim krajevima nove države, u Banat, Bačku, Baranju, Srem, Slavoniju – predočava istoričar.

– S druge strane Srbi koji su se kao austrougarski vojnici predavali ruskoj i srpskoj vojsci, a potom se javljali u dobrovoljce srpske vojske prošli su u Velikom ratu još teži put od onih koji su u dobrovoljce dolazili iz SAD. Posebno su srpski dobrovoljci u Rusiji bili kaljeni teškim, krvavim a za Srbe dvadesetog i dvadeset i prvog veka, zaboravljenim ratom u Dobrudži 1916. godine a potom neobičnim i teškim putem, preko pola sveta, preko severnih mora, Engleske i Francuske ili preko Sibira, istočnih mora i Indijskog okeana na Solunski front – naglašava naš sagovornik.

Žitelji Vojvodine su potonje koloniste često doživljavali kao nepoželjne strance – dođoše u situaciji koja je u panonskim oblastima bila stvorena međuratnom jugoslovenskom agrarnom reformom iz koje su bili izuzeti pripadnici neslovenskih manjina kao što su mađarska, nemačka, rumunska, među kojima su takođe postojale jake socijalne napetosti. Lokalno srpsko stanovništvo, posebno njegov bogatiji sloj, u doseljenicima je video konkurente za zemljište deljeno u agrarnoj reformi, a takav stav je imalo i prema srpskom, optantskom stanovništvu iz Mađarske koje je takođe učestvovalo u kolonizaciji vojvođanskih oblasti, iako su oni imali radne i životne navike istovetne srpskom stanovništvu ovih krajeva.

Beleg dobrovoljnog stupanja u srpske vojske u Velikom ratu i uloga kolonista Kraljevine Jugoslavije pratio je taj svet čitavog života. Nekada Austrougarska, sada njene naslednice, kao i one zemlje kojima je ta država ostala na srcu i baštinili su austrougarsku ideju kao deo svog idejnog sveta u Drugom svetskom ratu (Nezavisna država Hrvatska i Hortijeva Mađarska) doživljavali su kao veleizdajnike, pa su im se svetili kroz pogrome, interniranja i progone.

Drugi svetski rat je kolonističkom življu doneo nova iskušenja i stavio ga pred nove upitanosti. Bežeći od progona u NDH (Slavonija, Srem) ili pred Hortijevim režimom (Bačka, Baranja) kolonisti su dolazili u Nedićevu Srbiju gde su prihvatani od kolaboracionističke administracije ili odlazili u rodne krajeve (Lika, Bosna, Hercegovina, Crna Gora) gde su učestvovali u svim onim ratnim zbivanjima boreći za opstanak pred ustaškim pokoljima ili nacističkim odmazdama u Srbiji, ali i u građanskom ratu koji ih je delio na pripadnike partizanskog ili ravnogorskog pokreta. U Banatu kolonistička naselja, od 1943. godine, bila su središta partizanskog otpora kojeg su organizovali jugoslovenski komunisti, a priključivanje žitelja monarhističkih naselja partizanskom pokretu predstavljalo je izraz nasleđenog rodoljublja pokoljenja dobrovoljačkih ćerki i sinova.

– To se ne sme zaboraviti – uverava dr Milan Micić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.