Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Буран век за храбре солунце

Ратници добровољци у Великом рату су водили тешке борбе, није им било лако ни у Другом светском рату a ни у слободи након што су доселили у Војводину пре једног века
Пробој Солунског фронта (Фотодокументација „Политике”)

Ти људи, српски добровољци и југословенски колонисти, били су жилав, виталан, борбен и темпераментан свет. Двадесети век је за њих био пун изазова. Сеобе у свет, па један тешки рат, па опет сеобе у равнице и још један рат, а после њега невероватан период пун искушења. Кроз прошло столеће њих је притискала власт Хабзбуршке монархије, били су понесени српским патриотизмом, монархизмом, југословенским заједништвом, прогањани у комунизму... Служили су монархију, били признати као хероји и ратни победници, додуше сиромашни и у сталној борби за хлеб на столу, кров над главом и здравље у кући. У бурном веку, у комунистичкој Југославији, уследиле су осуде и потпун заборав, у најбољем случају маргинализација. Блиски потомци су брзо дочекали још један рат, тек што су преци ратници из претходног колена отишли с овог света.

Тако своје блиске претке описује др Милан Мицић, историчар који се бави изучавањем једног од најбурнијих раздобља бурне прошлости српског народа. Његов деда, из банијског села Тртник, у глуво доба ноћи отерао је пар коња из стаје на сајам у Глини и одмах продужио за Америку. Отуд се одазвао на патриотски позив и стигао на Солунски фронт. Пре тачно сто година је с породицом са Баније стигао у новоосноваоно село у Банату. Досељеници добровољци ће га убрзо назвати Војвода Степа, по свом команданту.

– Двадесети век за српска села на Банији, Кордуну, у Лици, Херцеговини, Босанској крајини, дошао је онда када су први младићи из тих села у првој и другој деценији тог века одлучили да крену у Америку. Појава колективне узнемирености у младом покољењу рођено осамдесетих и деведесетих година 19. века била је својеврстан одраз опште такве појаве у источној и јужној Европи тог времена. Српски живаљ је отварала за примање новина оног времена, јер њима авантуристичким по духу, либералним и патриотским по карактеру, одлазак у Америку је значио недоступност утицаја аустроугарских власти. Њихов доцнији долазак, у време Великог рата, у војске двеју српских држава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе био је појавни израз тог патриотизма и те мобилности. Патриотизам и мобилност чинили су тај свет погодним колонизационим потенцијалом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Српски покрет, зачет чином одласка у Америку и чином добровољства у српским војскама, водио је у трећој деценији 20. века ове људе у сеобе ка северним крајевима нове државе, у Банат, Бачку, Барању, Срем, Славонију – предочава историчар.

– С друге стране Срби који су се као аустроугарски војници предавали руској и српској војсци, а потом се јављали у добровољце српске војске прошли су у Великом рату још тежи пут од оних који су у добровољце долазили из САД. Посебно су српски добровољци у Русији били каљени тешким, крвавим а за Србе двадесетог и двадесет и првог века, заборављеним ратом у Добруџи 1916. године а потом необичним и тешким путем, преко пола света, преко северних мора, Енглеске и Француске или преко Сибира, источних мора и Индијског океана на Солунски фронт – наглашава наш саговорник.

Житељи Војводине су потоње колонисте често доживљавали као непожељне странце – дођоше у ситуацији која је у панонским областима била створена међуратном југословенском аграрном реформом из које су били изузети припадници несловенских мањина као што су мађарска, немачка, румунска, међу којима су такође постојале јаке социјалне напетости. Локално српско становништво, посебно његов богатији слој, у досељеницима је видео конкуренте за земљиште дељено у аграрној реформи, а такав став је имало и према српском, оптантском становништву из Мађарске које је такође учествовало у колонизацији војвођанских области, иако су они имали радне и животне навике истоветне српском становништву ових крајева.

Белег добровољног ступања у српске војске у Великом рату и улога колониста Краљевине Југославије пратио је тај свет читавог живота. Некада Аустроугарска, сада њене наследнице, као и оне земље којима је та држава остала на срцу и баштинили су аустроугарску идеју као део свог идејног света у Другом светском рату (Независна држава Хрватска и Хортијева Мађарска) доживљавали су као велеиздајнике, па су им се светили кроз погроме, интернирања и прогоне.

Други светски рат је колонистичком живљу донео нова искушења и ставио га пред нове упитаности. Бежећи од прогона у НДХ (Славонија, Срем) или пред Хортијевим режимом (Бачка, Барања) колонисти су долазили у Недићеву Србију где су прихватани од колаборационистичке администрације или одлазили у родне крајеве (Лика, Босна, Херцеговина, Црна Гора) где су учествовали у свим оним ратним збивањима борећи за опстанак пред усташким покољима или нацистичким одмаздама у Србији, али и у грађанском рату који их је делио на припаднике партизанског или равногорског покрета. У Банату колонистичка насеља, од 1943. године, била су средишта партизанског отпора којег су организовали југословенски комунисти, а прикључивање житеља монархистичких насеља партизанском покрету представљало је израз наслеђеног родољубља покољења добровољачких ћерки и синова.

– То се не сме заборавити – уверава др Милан Мицић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.