Најлепше зрно бачких њива

Суботица – Војвођанска, а нарочито бачка кухиња не може да се замисли без мака. Штрудле са маком, разне пите и кифлице са маком, колачи и торте са филом од мака, „губа” са маком – традиционално јело за католички Божић, овде се и сладолед и баклава праве од мака.

Али ма колико да је омиљен, мак је ипак имао само ограничену примену у људској исхрани. Отуда се годинама гајио по окућницама, углавном само за своје потребе и нешто мало за продају. Плави конзумни мак као индустријска биљка ситног семена растао је по двориштима, а за употребу млео на малом кућном млину.

А онда су стигле климатске промене. Дуга и изразито сушна лета условила су промене у одабиру сетвених култура, те док је раније на готово више од половине обрадивих површина сејан кукуруз, сада ратари бирају озиме житарице. То је такође сузило могућност избора у плодореду, те су посегли за новим културама.

Ипак, сеје се само оно што има купца, а показало се да европско тржиште може да конзумира више мака него што га има на тржишту. И тако је мак доспео на војвођанске њиве, постајући вероватно култура која бележи највећи раст у пољопривреди. Због тога се на пољима у Војводини више него раније могу видети расцветана поља, парцеле прекривене црвеним и плавољубичастим цветовима. Са хиљаду хектара, колико је до сада сејано, у последње четири године под маком је, посебно у Бачкој и Банату, засејано готово 5.000 хектара.

У односу на величину површина под традиционалним културама, то се чини мало, али у европским оквирима није занемарљиво, посебно када се зна да је Чешка највећи произвођач мака са 40.000 хектара под ситним конзумним зрном. Ове податке за „Политику” износи Ненад Гостовић, један од произвођача мака, али и човек који је удружио више произвођача и организовао и заокружио процес од њиве до крајњег купца.

„Основни проблем био је проналажење купца, овде у Србији нема коме да се продају веће количине мака. Код ове културе индивидуална производња не долази у обзир, нема сетве без унапред договореног купца. И сада га је тешко пронаћи, јер конзумни плави мак се користи искључиво у пекарству и посластичарству. Међутим, постоје купци у Чешкој, Мађарској и Аустрији и готово целокупна наша производња одлази на страно тржиште. Управо појава купаца утицала је и на повећање површина под маком”, каже Гостовић.

Према његовој процени, ово је и максимум производње у односу на потражњу због тога што је употреба мака ограничена и нема другу примену осим у кухињи за људску исхрану. Просечан принос чистог мака креће се у око једне тоне по хектару, али оно што је његова предност је да није захтевна биљка у погледу агротехнике, нити тражи много заштите. То значи вишеструку добит за ратаре: мање се исцрпљује тло коришћењем хемијских средстава, а рачуница показује да при садашњим ценама берзанске робе на тржишту, пољопривредници не могу да очекују високе откупне цене, већ зарада расте са смањењем трошкова и улагања у обраду. Гостовић каже да у одређеним ситуацијама мак и не мора да се третира пестицидима.

„Мак се показао као добар избор због ротације култура, како би се одржао плодоред. Пошто није берзанска роба, цену одређује Праг као највећи произвођач, зарада није много већа него код традиционалних култура, али приходи ратара су стабилни, нема много флуктуације цена”, наставља Гостовић.

Плави конзумни мак због извоза на страна тржишта пролази и кроз ригорозну контролу, а његова специфичност је и у томе што се купцу предаје зрно са 99,9 одсто чистоће. Због тога је било потребно набавити посебне машине које мак очисте од свих примеса и нечистоћа.

„Уз проналажење купаца, то представља још једну препреку у производњи, мало је машина које могу да постигну тај степен прецизности”, каже Гостовић.