Abortus – izborna šansa stranke Džozefa Bajdena

Abortus je, pored rata u Ukrajini, postao najvažnija tema u Vašingtonu, pa i demokrate i republikanci pokušavaju da ono što će verovatno biti odluka Vrhovnog suda – da ukine pravo na pobačaj – iskoriste kao svoju političku prednost.

Nedavno se saznalo da se Vrhovni sud sprema da ukine raniji pravni presedan kojim je zajamčeno pravo na prekid trudnoće u celoj Americi. Konzervativne vrhovne sudije imaju nadmoć i „Politiko” je otkrio da će ova većina doneti novu presudu, pretpostavlja se sledećeg meseca. Posle toga, pravo na pobačaj više ne bi bilo neotuđivo pravo u svim delovima Amerike, kao što je slučaj u poslednjih skoro pola veka, već bi o njemu odlučivala svaka savezna država posebno. Predviđa se da će oko 20 konzervativnih država odmah posle presude zabraniti abortus.

Zadiranje Vrhovnog suda u davno osvojeno pravo postalo je krajnje ispolitizovana tema. Pojedini republikanci povlađuju najtvrdokornijem biračkom telu, pa, osim što najavljuju zabranu abortusa, puštaju probne balone, nagoveštavajući i zabranu pojedinih vidova kontracepcije. Demokratama je dobrodošlo da pričaju o nečemu drugom, a ne o inflaciji, koja veoma brine birače i zbog koje se liberalima predviđa poraz na jesenjim izborima za Kongres i pojedina guvernerska i lokalna mesta.

Republikanski guverner Misisipija Tejt Rivs je, kao što se i očekivalo, potvrdio da će njegova savezna država odmah staviti abortus van zakona ako Vrhovni sud presudi onako kako se očekuje. Guverner je otišao i korak dalje jer u intervjuu za Si-En-En nije hteo da odbaci mogućnost da će u Misisipiju čak i spirala i pilula „za dan posle” postati nelegalne. Ipak, Rivs je dodao da zabrana ovih vidova kontracepcije nije trenutno prioritet tamošnjih republikanaca.

Koliko su pojedini republikanci spremni daleko da idu, najbolje pokazuje primer Luizijane. Tamošnji republikanci, s većinom u skupštini, predlažu da žena koja ode na abortus i medicinski radnici koji izvode ovu intervenciju ubuduće odgovaraju za – ubistvo. Na putu ovog drakonskog zakona zasad se ipak nalazi demokratski guverner Džon Bel Edvards, koji je izjavio da neće potpisati taj zakon.

Demokratska stranka upozorava da bi sadašnji sastav Vrhovnog suda mogao da krene redom da ukida sve ranije presude koje mu se ne dopadaju. Ne samo da neliberalne sudije imaju većinu već je među njima i troje delilaca pravde koje je imenovao bivši predsednik Donald Tramp i koje važe za krajnje konzervativne. Šef Bele kuće Džo Bajden skreće pažnju na to da su sledeće presude koje bi mogle da dođu pod „giljotinu” i one koje garantuju pravo na kontracepciju i istopolne brakove.

Demokrate su nameravale da u Senatu ove nedelje donesu federalni zakon koji bi garantovao pravo na abortus širom Amerike. To im nije pošlo za rukom jer su protiv ovog zakona glasali svi republikanci, kao i jedan demokratski senator.

„Birajte više demokrata koje podržavaju pravo na izbor (žene da abortira) ako želite da zaštite slobodu žena i njihov pravo na izbor”, poručio je lider demokrata u Senatu Čak Šumer nakon što je zakon odbačen.

Šumer je poručio biračima i da glasaju za što veći broj republikanaca odanih Trampu ako žele da „abortus bude zabranjen u celoj zemlji”.

I Bajden i njegova stranka suočavaju se s padom rejtinga i predviđanjima da će u novembru izgubiti izbore, ali im je borba za pravo na pobačaj dala novi elan. Bajdenova partija je dobila priliku da nametne novu izbornu temu i očekuje da će mnogi od njenih razočaranih glasača, kao i neopredeljeni birači, zbog abortusa ipak u novembru izaći na birališta i zaokružiti imena demokratskih kandidata. Prema anketama, većina Amerikanaca podržava pravo na prekid trudnoće.

Da li bi odluka Vrhovnog suda mogla da postane republikanska Pirova pobeda? Demokrate se nadaju ovakvom ishodu, verujući da bi njihova izborna sreća mogla da se preokrene. Pojedini republikanski kandidati već su počeli da izbegavaju da se odrede prema abortusu. Tako je jedan konzervativac iz Nju Hempšira poručio da u kampanji ne želi da priča o prekidu trudnoće, već o „ekonomiji, inflaciji i imigraciji”.

J. Stevanović